Između dva trenutka

 

 

Ugledavši prizor koji nikada nije želeo da vidi, on je stao skamenjen. Čitav njegov život se tada survao niz provaliju. Oduvek je mislio da će on skončati pre nje. Ipak je ona više vodila računa od njega o tome kako i šta jede, pije, kako živi… Na to je nekako i navikao, i očekivao je da će njegov poslednji pogled pred smrt pasti na njeno, oduvek obožavano lice. Voleo je nju. Od početka je voleo. I uvek je bila prelepa. Ona je stalno nešto gunđala kako joj smeta ovo ili ono na sebi, ali je njemu uvek bila najlepša. On je oči imao samo za nju.

Znao je da neki put i ne bude u pravom izdanju za svoju voljenu. Nije joj uvek pokazivao da je voli koliko treba. Istina, nije bio u prvim redovima kada je Gospod delio pamet, pa onda nije ni čudo…

 

I naravno, kada je ugledao na podu, pokajao se zbog svakog mogućeg propuštenog trenutka da joj pokaže koliko je voli. Pokajao se zbog svake misli koja nije odašiljala ljubav ka njoj. Pokajao se zbog svake reči koju joj je uputio a iz koje nije izvirala njegova zahvalnost što ona postoji.

Nije joj dao da upozna njega. Onog njega koji zaista jeste on. Bez glupavih viceva, bez mačo fazona, bez egoističkih poriva… Mislio je, ima vremena…

Sad je znao da nema vremena. Vreme je tren koji odlazi i ne vraća se.  Treba uvek  pokazivati ljubav onoj koju voliš. Nikad nije mnogo i nikad nije rano. Ne možeš onu koju voliš da voliš previše. Kad je voliš, onda je voli „na angro“.

 

Molio je Boga da mu da još jednu priliku da sve to uradi. Molio je u sebi, nemo, urlikom koji je samo Gospod na nebu mogao da oseti, iz srca, sa dušom stegnutom od bola i straha da ga Svevišnji neće čuti, sa suzama koje su svaku reč molitve okvasile i optočile gorkim pokajanjem…

 

Njegovo lice se promenilo. Njegovo srce se steglo. Njegove oči su se zastaklile. Njegova želja je bila samo jedna. Da je živa.

 

Svi oni momenti u kojima se dvoumio da li da bude osećajan i nežan  ili muškarčina, sada su mu bili bolni, a bolelo ga je to dvoumljenje. Nikada više neće biti nejasan. Zauvek, ako bude imao prilike, će se ponašati tako da će joj biti jasno koliko je on voli. Uvek će to reći, pokazivati, to će živeti. Njegovo biće se u trenu promenilo, njegova ličnost je postala jednostavna. On je voli. I to je sve što treba da zna o sebi. I bilo mu je lakše sada, kad je to saznao. A bilo mu je još lakše kada je osetio njen puls. Iz njega se provalio vodopad suza. Tužnih, srećnih, ljubavnih… Sve te suze koje nisu izašle do sada su upravo našle svoj put do slobode. Predugo ih je zadržavao u sebi. Sada je i tome došao kraj. Njegove suze su zalivale njeno lice koje je on još više obožavao u ovom trenutku. Podigao je, uzeo u naručje i uneo u stan. Stavio je na krevet i nežno joj šaputao izjave ljubavi koje ovde zbog diskrecije neću pominjati. Dugo joj je pričao i čekao je da se probudi. Mazeći je po kosi nije ni primetio da joj frizura nije baš najlepše stajala. Ona je njemu bila prosto predivna. Jasno vam je da je voleo njenu dušu, njeno telo, njeno sve…

U trenutku, koji nije došao odmah, ona je otvorila oči i ugledavši ga rekla nešto za šta on nikako nije bio spreman.

Ali o tome sledeći put…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.