Svetlost se prosipa po usnulom tepihu boje jesenjeg lišća dok moji koraci remete sliku koju senke prave po belom zidu. Tromim pokretom uzimam Sveto pismo sa police i otvaram tu dragu knjigu puštajući da se listovi sami postave pred moj pogled ne bih li dobio odgovor na pitanje koje mi lebdi nad glavom već predugo. Čitam napisano trudeći se da pronađem reči koje će zazvečati u mom umu. Tumačim arhaični prevod i nalazim smisao.
Molitva.
Pokajanje.
Grešnik.
Promena.
Osmeh mi polako silazi na lice jer razumem.
Već sam na tom putu.
