PAD U VIS

…i tada sam spoznao bol. Pravi bol. Onaj koji te seče čitavom dužinom osećaja. Ne seče popreko. Ne. On ide od početka do kraja, uzduž, da prepolovi osećaj, pa da ga umnoži da bi mogao jače da stegne. Cepa ga kao drva za potpalu…

Ostaneš tako sam, sa tom pošasti koja boli, i shvataš šta je nevera. Izneveriti može svako. Ali ne boli uvek isto. Kad te izneveri ono bitno, onda upoznaš pravi bol. A taj bol ima i boju. Crnu. Sve je crno. Oči su crne. Dan je crn. San je crn. Sutra je crno…

Sramota je da čovek greši pred Bogom i pada u očaj ovako. Sramota je … Sramota je i dozvoliti da ti se ovo dogodi. Sramota me je pred svima, pred sobom, pred sutrašnjim zbivanjima… Jer to sutra će biti oblikovano ovim od danas i onim od juče. A kakvo će to sutra biti kad shvati šta je bilo pre? I šta će to sutra da mi kaže? Možda i neće hteti da ima ništa samnom jer sam stvarno osramotio sve…i juče i danas i sutra.

Samospoznaja?

To kažu u knjigama. To je put pročišćenja i potencijalnog napretka ličnosti.

Samospoznaja?!? Pa spoznao sam samo bolnost samoće. Svojstvo bića da podnosi strah, bol, nesigurnost i očajanje jeste vid samospoznaje. Mada ne izgleda mi da može doneti boljitak.

Ma, kakve gluposti… Nema ničega kad te Bog napusti. A napustio me je. Vidi se to. Oseća se.

Mora da sam zaslužio da me napusti…

Mada, ne bih se složio sa tim. Uopšte se ne slažem sa tim! Ni malo!!!

Zašto bre???

Zaštoooooooo?!?!?!?!?!?!?

…..zašto Gospode…?

Ma… Kad te i Bog napusti onda nema ko da te čuje.

Osećam ništa.

Osećam crno.

Osećam prazno.

Ne osećam.

Prestao sam da osećam.

Prestao sam da shvatam bol. Ne znam više kako da ga objasnim. Boli. Ali to je toliko sveobuhvatno i snažno da ne podpada više pod definiciju bola. To je više od toga. To je kao kada tkivo počinje da se raspada i truli pod uticajem nekakve crne materije, ali sporo a opet nekako silno. Ulazi u dubinu pa iznutra kreće da rastače sopstvo u čijem se središtu nalazi, a istovremeno spolja poliva gorućim dahom neidrživog trpljenja koji samo produžava agoniju sadašnjosti. Jedino što može da pomogne je ono ludilo u kojem pričaš sam sa sobom. Kad zaboraviš sve što si znao. Kad se svi parametri pomere i izmešaju. Da kad pomisliš na sunce ti vidiš nokat koji urasta u meso. Kad si gladan ti osetiš radost što si promašio vrata i tresnuo glavom u bicikl. Kad osetiš da te boli ti znaš da još dišeš…

Da kad osetiš da boli ti želiš da skočiš u bezdan… Onaj crni bezdan. Onaj u kojem je ništa sve. Onaj u kojem suštastvo izgurava sopstvo. U kojem postaješ nepostajan. U kojem ne možeš postati u procesu nastajanja jer nema ničega u tom ništavilu bezdana…

Bezdan.

Kao neko ime junaka koji će ti doneti spas.

Bezdan.

Zdravo Bezdane, kako ide…?

Bezdan jer označava večnost.

Bezdane, da li bi me spasio, Bezdane?

Bez dna. Bez kraja. Bez svega. Pun ničega…

Crnilo ovog mog bivstvovanja mi ne dozvoljava da vidim ništa. Oči se ne mogu privići na ovu boju koje nema. Odsustvo svetlosti je potpuno. A mrtvi osećaji, osećanja koja su pokopana, mi nisu od pomoći jer ni njih nema… Pa kako doneti odluku o daljim postupcima?

Nema odluke. Nema potrebe. Nema ničega. Nema oslonca. Pad.

Pad u Bezdan. To je jedini prirodan put tela koje presahuje.

I još jednom pozivam Boga da mi da znak. Da me spreči. Da me spasi.

I još jednom ništa.

Nema Ga.

Nema Ga za mene.

Pad je put i usud.

Padam.

Ka kraju Beskraja, ka dnu Bezdana…

Gledam ka mestu odakle sam došao dok proleću slike prošlih otkucaja srca i vidim traku bele boje. Vidim tračak belog svetla koje je nekada bilo samnom. Setno se sećam toga…

Pričam sam sa sobom i pokušavam da još jedno osetim nešto. Da osetim taj beli zrak, tu trakicu radosti koja je toliko tanana ali toliko različita od svega u meni i svega oko mene. I čujem sebe kako govorim da nisam mogao da se popnem. Šta pričam? Gde da se popnem čoveče?

Nisi mogao da se popneš, zato si morao da padneš…na krila Svetlosti koja će te dovesti na tvoje mesto.

???????????

Gospode? Tu si? Nisi otišao?

Izgleda da sam opet dočekao neočekivano.

Ovo je bio pad. Znam da je bio pad.

Ali…pad u vis!

2 thoughts on “PAD U VIS

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.