Noge

Zovem se Silvija.

Ne volim da nosim suknje.

Više volim da se oblačim onako, džakasto, ako razumete. Mada, po neki put, kada se vidim tako obučena kažem sebi: “ Ih bre, ženo, stvarno ličiš na strašilo ponekad.“ Smatram da sam lepa a imam i prilike da čujem to od drugih. I žena i muškaraca.

Zgodna sam, možda čak i veoma atraktivna, ako se obučem onako, po ženski. Mislim na suknjicu, neku košulju koja ističe struk i grudi, štikle… Nemam dlaka po telu, što mi je super, osim kose, obrva i trepavica. I tamo dole… Ali i to se sređuje, ako razumete šta mislim.

Kažu mi da imam opasno dobre noge. Šta god to značilo. Noge k’o noge, možeš misliti… Ali izgleda da je to stvarno tako. Razmišljala sam o tome i nekako ne umem to da razumem. Šta to ima u tim nogama. Pogotovo ženskim. Šta je to dobro tu. Baš sam to i pitala ovog što me spopada non stop.

„Je li, Obrade, života ti, ’ajde kaži mi šta ti misliš o meni? Ali stvarno. Kakva sam ti ja?“

„Paaaaa… Dobra si ti. Mislim…baš si fina i lepo vaspitana i tako…“

„Ej! Mani šuplju priču. Znam ja šta bi ti od moje finoće… Pitam te kako izgledam po tvom mišljenju?“

„Aaaaaaa… Pa izgledaš ekstra! Bomba! Prelepa si, zgodna, uživanje te je gledati. Ma ti si, bre, san!“

„Aha… A šta ti se posebno dopada?“

„Uh. Šta ne? Mislim, sve je dobro. Cela si dobra, ako mogu tako da kažem.“

Tupavi Obrad nikako da mi spomene noge, što mene posebno interesuje. Nije on tupav, samo je normalan primerak muškog roda. Većina je takva. I dobar je. Čovek može na njega da računa što se skoro svega tiče. Al’ je muško. Znači neuračunljiv, u principu.

„Čuj Obrade, ’ajde kaži mi kakve su mi noge.“

„Fiiiiiiijuuuuuuu…. Pa to je neviđeno! Ti imaš noge kakve na svetu ne postoje! Zaista, imaš fantastično lepe noge. Ta linija, taj oblik, silueta listova, zakrivljenost butina, dimenzije članka… Ja nisam video lepše ni u bioskopu, života mi… Da mi je samo jednom da ih dohvtim, uh…“

„Dobro. ‘Ajde sad da mi kažeš šta to tebe privlači kod tih nogu. Šta bi ti sa njima? Da ih pojedeš? Da ih okačiš na zid? Šta?“

„ Kako šta? Pa da ih uzmem u ruke, da pređem preko cele te dužine, da ih milujem, da osetim to meso bre! Da ih dodirujem, da budem u stalnom kontaktu sa tom kožom kroz koju sturuje tvoji uzdasi dok te milujem. Da osetim tu teksturu čarapa koje ti obavijaju kožu, tu mekoću tkanja…To bi.“

„A što bi ja uzdisala kad mi ti pipaš noge, objasni, molim te? Da nije neka masaža u pitanju? Ili lekovita akupresura? Ajde, Obrade, dođi sebi, molim te.

I, brate, ako ti treba da pipkaš čarape, kupiću ti jedne pa ih prepipavaj kol’ko ’oćeš. I žvaći ih što se mene tiče. Čuj čarape… Stvarno ste vi mukarci čudni.“

„Pa, baš ono… Nije da ti je glup taj odgovor…“

„Šta to ima kod tebe što te tera da bleneš u moje noge, živo me zanima. Pa i ti imaš noge. Bleni u svoje, čoveče. Nije valjda da ti treba još jedan par? Malo ti je dve tvoje pa ’oćeš još dve?“

„Ne znam šta da ti kažem… Malo me je i sramota sada. Pazi, to što sam ti rekao je istina ali da ti objasni ne umem. Možda su u pravu ovi što mi kažu …“

„Šta ti kažu?“

„Da nije moja glava za dve noge.“

2 thoughts on “Noge

  1. Xa,xa,xa,xa,xa
    Ženski uglovi iz muške perspektive.
    Zaista dobro.
    Zanimljivo…..
    U ovoj se priči mogu naći mnogeeee osobe ženskog pola…..
    Xi,xi,xi,xi.

Ostavite odgovor na Marija Odustani od odgovora

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.