Eh, Tesla

Pozvao sam je telefonom jende hladne noći sa nadom da ću uspeti da je pridobijem. Razgovor je tekao otprilike ovako:

Samo me saslušaj, i reci mi iskreno…

Osećaš li zimu koja neumitno dolazi? Da li ti hladni vetrovi polako lede pogled? Imaš li negde zaklon koji će te štititi u noćima kada grane krenu da pucaju? Da li ti ovi mrazevi koji obećavaju dane bez topline govore ponekad glasom tuge?  

U tim trenucima sam osećao da imam kontrolu nad ovim razgovorom. Imao sam je tamo gde sam hteo!  Ona je ćutala, čuo sam samo njeno disanje, i slušala…

Sećaš li se kako je to kada imaš nekog da te greje kada napolju zima ječi? Budi li se strah i u tebi kada pomisliš na samoću koju mrazevi donose? Da li ti se ledeni dah iskrade sa usana kada pokušaš da prizoveš sećanja? Da li je ova hladnoća uspela da i tvoju vrelu krv pretvori u klizalište?

I dalje je ćutala i slušala. A ja sam govorio polako. Osećajno. Imao sam je aspolutno! Polako zatvaram vrata kaveza u koji sam je namamio i čekam da se udobno smesti unutra. 

Ti znaš da ne može svako da ti da tu toplinu koja te čini srećnom. Ti znaš i da je moj dodir taj koji pokreće tvoju radost. Ja znam da se moje usne samo na tebi pretvaraju u plamen ljubavi. Oboje znamo da vatra živi dok se držimo za ruke…

Dinamika razgovora teče odlično. Sve ide i bolje od planiranog. Sad samo veliko finale i finito! 

Nisam te zvao da ti pričam prazne priče. Nisam te zvao da ti nanosim bol. Želim da znaš da moja duša isijava tvoje imе. Moje srce plamti tvojim osmehom. I hoću samo da te pitam, da li ti je hladno u ovim noćima kada mraz udara svojim ledenim maljem po svemu što živi bez prave ljubavi pored sebe i nema nikoga da ga greje vatrenim pogledima?

Pravo da vam kažem, mislim da sam zakucao sad. Ovo se ne izdržava. Gotova je. Već mi titra osmeh na licu. Njen odgovor je sada samo formalnost jer ona nema gde. Totalno sam izdominirao. 

Čekam odgovor i dozvoljavam joj par sekundi da se sabere. Ćutim i strpljivo naslućujem bezuslovnu predaju. Čujem da joj se usne pokreću i njen glas se kreće kroz zvučnik slušalice. 

Jok. Imam električno ćebe. 

Ćao.

Eh, Tesla…šta mi napravi…?

2 Odgovora na “Eh, Tesla”

  1. Jooooojjjjjj koji kraj……

    Ja sam,sa ženske strane,naslutila nešto drugo.
    Možda sam,iz svog ugla želela drugačiji kraj.

    Ovaj tekst me tako slatko nasmejaoooooo u ovom prehladnom danu…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.