Drvo

Drvo koje vidim kroz prozor nikada ne ostaje bez lišća.

Čudo jedno.

Ni zimi. Ni kada snegovi napadaju.

Ni kad duvaju jaki vetrovi. Uvek ima nekog lišća na njemu. Nekad je žuto, nekad je zeleno, ali uvek je tu.

I uvek mi daje do znanja da je živo i da se raduje životu. Jer njegove grane se igraju, mašu, uvijaju sa svim tim lišćem na njima. Uvek imaju nekakvu igru da odigraju. I kad izgleda da nema vetra, te grane imaju svoj ples. Kao da tim plesom odaju počast životu i zahvaljuju se. A život mu daruje najbolje od sebe za uzvrat.

Prija mi da gledam u to drvo. Daje mi nadu da život ima svoje tajne koje je teško shvatiti. Tajne koje treba samo prihvatiti i u njima uživati, biti zahvalan i staviti osmeh u srce. 

I sada, dok gledam to drvo koje mi maše svojim žutim lišćem, osećam da se radost ponovo budi u mojim mislima. 

Život je čudo i treba ga voleti i dozvoliti mu da i on voli tebe. 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.