Kolači

„…a ovde imaju tako dobre kolače i torte, da ne veruješ. Tu su pravili neke specijalne torte još onomad, za kralja, imaju neku recepturu koju niko nije iskopirao. Baš su posebni, ali nisu se previše komercijalizovali a i ove neke nove poslastičarnice su ih malo ubile…“

A meni samo vitlaju slike po glavi. Te ovi kolači, te ove torte, te minjoni, te ne znam ni ja šta… Daj, mislim se, ne radi mi to. Ionako sam se jedva skinuo sa slatkiša a sad treba da mislim na njih. 

Ruku na srce, nisam ljubitalj čokoladnih varijanti, što ne znači da u datim trenucima u prošlosti nisam umeo da celu čokoladu slistim u roku od pola minuta. Bilo je takvih situacija. Ja mislim da ih nije bilo mnogo ali to ne znači da sam u pravu. Možda ih je bilo više nego što želim da se sećam. 

Elem, zaista nisam ljubitelj tamnih kolača i torti. Čak nisam ni neki poštovalac voćnih varijanti. Ali zato one sa žutim kremom…mmmmmmmmm!!!!!!!!!!

Princes krofne, krempite, palčinke sa engleskim filom, sve što ima taj žuti prizvuk. Ma to ne opraštam. Neki put mi je bilo i malo neprijatno kad odem negde u goste. Neprijatno jer nisam imao obzira prema ostalima. Ako se nađe neki tekav kolačić, gotovo je. Pikiram ga, i sve ostale njegove vrste, i ne interesuje me niko i ništa drugo. Sve smažem. Posle me bude malo sramota. Ali malo.

Preživi se to. 

Međutim, rešio sam pre nekog vremena da se batalim slatkiša. Pa i ovih žućkastih. Totalna restrikcija. Bez izuzetaka. I nije mi loše išlo, uspevao sam da se klonim tih izazova.

Ali nemoj mi pričati o njima. Mani me priča i slika tih stvorenja. Jer kolači nisu stvari, predmeti, rukotvorine ili šta god… To su stvorenja koja te svojim izgledom i mirisom izazivaju i smeju ti se u lice. Provociraju. Poprilično su koketni, znate… Neki čak i pevaju.

Da,da… Meni su jednom priredili horski nastup. Nije to normalno ponašanje. Stoje tamo u izlogu i pevaju. I kao, niko ih ne čuje. Ja stao i gledam ih. Čujem kako pevaju. Ali niko drugi ne obaća pažnju. Mislim se, stvarno ljudi, svaka vam čast kad tako možete da se pravite ludi na ove divne glasove.

I tako…

Ja ne jedem slatkiše. Prestao sam. Čak i one sa žutim kremom.

Ali bih sad pojeo i ovu kutiju od cipela što ima neku žutu liniju po sredini koliko me izluđuje ova misao o njima.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.