Slovima pokušavam da naslikam sliku moje čežnje.

Ne ide mi.

Ta čežnja ima ime, ima stas i glas. Taj glas dugo čuo nisam. Taj stas predugo nisam video. A to ime stalno, kao molitvu, spominjem.

Slovima pokušavam da uobličim svoje žudnje.

Ne ide mi.

Te žudnje imaju svoju suštinu, svoju formu i svoje ideje. Te ideje dugo nisam shvatao. Tu formu predugo nisam osetio. A tu suštinu osećam kao  konstantan nedostatak mog života.

Slovima pokušavam da iskažem svoje želje.

Ne ide mi.

Te želje imaju svoje vatre, imaju svoje vetrove i uzdahe. Te uzdahe osećam u svakom trenu. Te vetrove pokušavam da obuzdam da mi ne oduvaju čežnju, žudnju i želju. A te vatre nikada se neće ugasiti jer iz srca izviru. Iskra koja je večna i neugasiva ih potpiruje i ne da im da nestanu. Iskra ljubavi. 

Slovima ću isklesati u duši svoju molitvu. 

Ljubavi: voleo sam, volim i voleću.

Amin.