Ona je sa drugim sada…

Oseća se to.

Znam to.

I želim im sreću. Više nego što je imala samnom.

Zaslužuje sreću i lep život. I verujem da će umeti da ga usreći. Dolaziće proleća u kojima će razne ljubavi cvetati. Nek cveta i njihova.

Ja ionako neću ništa znati o tome.

I ne treba.

Nije to moj život. Njen je. Njihov. Samo joj želim da bude sigurna u svoj izbor. Jer nezgodno je ako pomisliš da si pogrešio. Znam, jer i sam sam pravio greške. Nisu bile mnogo bitne, ali nije mi bilo prijatno saznanje da sam napravio pogrešan izbor.

Želim joj da je izabrala pravog. Baš onog kojeg je želela. I nadam se da će im svitati sunca radosti u jutrima koja dolaze.

Nije mi bilo lako da dođem do stanja u kojem mogu ovo da napišem. Nisam nikada pomislio da mogu da dođem do ovde. Ali desilo se. Zato sam i napisao.

Nikada nisam bio spreman za ove stvari, ali ne kažu ljudi džabe da život piše romane.

Moj kao da je pisao neki antički tragičar.