Posle snega

Znaš one dane kad pada sneg i ne prestaje? Kad je hladno, duva neki vetar koji ti prolazi kroz kožu i ti se sav skupljaš ne bi li se malo zaštitio? E pa…,  i ti dani imaju svoj kraj. Stane vetar, prestane sneg i sačekaš samo da se ulice zasijaju pa možeš lagano opet da uživaš u klizanju.

Sunce izlazi svakog jutra, još uvek.

Možda, onako, svom snagom uskočiš u neki gips, da sve prsne okolo, kao kad si bio dete, sa osmehom punim suza jer ne znaš dal da plačeš što te boli ili da se smeješ jer ti kao nije ništa. Pa neka ti malo taj gips isprlja pantalone i cipele, srediće se to, opraće se… Ionako si hteo da sebi priuštiš malo iskrenog bolovanja. Nastaviš dalje sa detinjim osmehom na licu jer si osetio nešto što odavno nisi. Slomljenu kost.

Uživaš u šetnji, na štakama, po zaleđenim ulicama, jer sa nogom u gipsu ne možeš da voziš, i udišeš svež vazduh pun kiseonika koji tvom umu daje novu snagu. Očisti ga od svih onih oblaka ludih misli koje su se taložile u njemu. I onda ti budе veoma jasno i zašto i kako. A bude ti jasno i da je taj pad i lom koji si osetio i trebao da dođe inače nikada ni bi imao ideju da ulicama okovanim ledom treba oprezno i sporo hodati…

Mislim…

Baš je lepo je tada.

Mada ja volim i kad se ne izlomim.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.