Opet o inspektoru…

Sećate se inspektora Jošanice? Onog što se zaljubio u svoju ženu? E, pa, izbacila ga žena iz njenog života. Kaže, ne može da trpi tu neizvesnost sa njim više i otkačila ga totalno. A on? On i dalje radi isti posao i nastavlja da je voli. Šta reći…

Priveli me nešto, greškom naravno, i pravo kod njega u kancelariju. A on… Pola čoveka. Bilo mi ga žao. Stvarno. Mislim, nije on loš čovek. Uvek je bio fer prema meni, moram da priznam. Ne možeš takvog čoveka da opanjkavaš. Ne ide…

Seo sam preko puta njega i odmah počeo da kukam kako nisam ništa radio, nisam ni bio tamo, iako ne znam ni gde to nisam bio, ali sigurno nisam bio. To je standardna priča, ništa posebno. A on samo gleda u svoj sto i ćuti. Podiže glavu i pogleda me čudno. Oči su mu nekako bile staklenaste, šta li… I ne reče ništa. Vrati se u prethodni položaj i nastavi da gleda u sto.

Ja ćutim, čekam i pitam se šta će sad biti. Nije ovo uobičajena situacija. Najzad i on progovori.

„Majstore, nisu te priveli zbog nekog dela. Ja sam tražio da te dovedu. Prošli put si mi se smajeao, sećaš se?“, reče on otegnuto. Ja ćutim. Sećam se da sam umalo umro od smeha kad mi je, u poverenju, rekao da se zaljubio u svoju ženu. Jurio me je tada i, mislim, čak da me je nečim i gađao, ali nije pogodio. Zbrisao sam kao osnovac kad ugleda svoju simpatiju.

“ Otkačila me je. Rekla da nema više ljubavi za mene. I…, okrenula se i otišla.“

Uh! Znači opet teška priča. Samo da nema neke rakije ili vina okolo jer ako krene da pije biće belaja. Gledao sam ga kakav je kad popije. Ne daj Bože nikome. Ne gleda gde udara. Ne štedi ni sebe ni drugog. Zbog toga je i bio suspendovan pre nekog vremena.

„Ne znam šta se tačno desilo sa nama, ali sada je izvesno da sam postao senka. Nisam svoj bez nje, znaš… Ona je sve što sam oduvek želeo. Verovatno to nisam uspeo da pokažem, ali tebi sada kažem da jeste tako. I sada, kako da ti kažem…, nema više radosti u mom srcu… Ne znam kako ću da gledam na život posle svega. Mislim da imam neku ideju ali neću još o tome. Tebe sam zvao da bih ti rekao neke stvari koje mogu da ti budu važne. Slušaj me dobro. Prvo, nikom ni reči o ovome što se tiče mog života. Znaš da umem da budem nezgodan, da tako kažem, ako imam razloga.“

To sam znao i više nego odlično. Nije on bio čovek za zezanje.

„Drugo, ti moraš da se uzmeš u pamet. Neće me biti više ovde da te vadim iz problema koje praviš. Ne glupiraj se više. Meni si simpatičan ali nikom drugom ovde nisi. Nađi nešto da radiš pošteno. I budi uporan, ne očekuj rezultate odmah. Isplatiće ti se, veruj mi. Strpljen-spašen, nije to džabe rečeno.

Treće, ako me vidiš na ulici, samo me se prođi. Osim ukoliko ti treba pomoć. Uvek ću pomoći ako mogu.

To je sve. Slobodan si. Idi i nek te Gospod sačuva. Prvo od samog sebe pa onda i od ostalih. Idi…“

Nisam očekivao ovakav razgovor, priznajem. Baš sam bio zatečen. Ustao sam sa stolice i pokušao da kažem nešto ali nisam rekao ništa. Samo sam mu prišao i potapšao po ramenu. On je ponovo gledao u svoj sto. Gledao je u fotografiju na tom stolu.

Na njoj je bila jedna žena.

Plave kose i plavih očiju.

Lepa.

Sa osmehom koji kao da pita nešto.

I ja se sada pitam mnogo toga.

Srešćemo se mi opet, siguran sam, i onda ću dobiti odgovore.

One thought on “Opet o inspektoru…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.