Duša zna

U jednoj ulici sam shvatio da mi se dešava nešto što nisam planirao. Malo dalje, iza ugla, u drugoj ulici, sam shvatio da je to, što će mi se desiti, neizbežno. Nisam ni bežao od toga, samo nisam baš shvatao šta je to.

Šetali smo i čekali vreme da bi se rastali. Ona je pričala a ja sam ćutao i slušao. Pričala je o njenoj prezentaciji o nečemu njoj važnom i interesantnom. Nisam se razumeo u tematiku ali sam se razumeo u taj osećaj koji se rodio.

Bilo je neočekivano. Pokušavao sam da ga sasvim rastumačim dok smo nastavljali da hodamo.

Priča je i dalje trajala, pratila nas je iza ugla pa za nama u sledeću ulicu. I onda mi je postalo sasvim jasno. Posle jedne njene rečenice. Ne sećam se šta je rekla. Ali se sećam kako je rekla. Rekla je to tako da je iz nje izbijala čista sreća. Ona najiskrenija. Sa osmehom u koji sam se zaljubio.

Da. Bilo mi je jasno da se zaljubljujem. A kad kažem jasno mislim na svoju dušu a ne na um. Moja duša je znala da je ona ta. Moj um, inače, ne zna baš mnogo. I često mi pravi probleme.

Ali duša… Ona zna.

Ona zna da sam našao jedinu.

Za zauvek.

I tako…

Srećna vam nova godina…pa dogodine opet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.