Dvorište mog detinjstva

Dobro.

Ustao sam kako sam planirao, skuvao kafu koju još pijem i razmišljam kako ću dalje danas. Imam neki plan svakako.

Treba da pokupim decu kasnije što znači da će biti malo predavanja, malo priče o školi malo njihovih smorenih izraza lica i ko zna kakvih misli upućenih meni. Ali ne mogu da se oduprem potrebi da im skrenem pažnju na važnost stava da budu svesni potrebe za konstantnim radom i istrajavanjem u istom. Mada, ponekad i sam sebi zamerim što sam tako dosadan otac.

Jer setio sam se svog detinjstva. I nigde nema školskih kniga u tom sećanju.

Sećam se da sam živeo u maloj kući koja se nalazila u centru grada i imala je lepo dvorište. Meni je ono bilo najlepše. Imao sam dovoljno prostora za igru u tom dvorištu. Bilo je tu i jedno stablo jorgovana. Taj jorgovan se nalazio u sred male bašte koju je moja baka održavala redovno. Oko jorgovana su bile zasađene ruže. Možete zamisliti koliki sam problem imao kad ruže izrastu pa ja moram da ih preskačem da bih se popeo na to drvo. A kad se popnem, i vidi me baka, kreće galama. Sa veoma sočnim psovkama. Ali ne može da me skine niko ukoliko sam ne siđem. To sam, na žalost, kasno shvatio. A dok to nisam shvatio nadobijao sam se batina samo tako. Uh…

Čitavo dvorište je imalo neko cveće negde. Nisam mogao da igram fudbal kako je bilo poželjno jer uvek postoji rizik da lopta završi u zoni koja priziva batine. I kako da postanem vrhunski fudbaler u takvim uslovima? Pa teško. Ali sam se trudio… Razvio sam sposobnost brzog i neprimetnog menjanja pozicije koja mi je donosila odlaganje mogućih neprijatnosti. Šutnem loptu, ona završi u cveću a ja kao munja završim na ulici i ne dolazim dok me ne zovu da idem u prodavnicu. Kad im trebam onda nema batina. A da biješ dete na sred ulice ni u ono vreme nije bilo poželjno. To sam uspeo da shvatim. A i prođe ih ljutnja posle nekog vremena. Ipak su deca najlepši cvet u bašti života. Ha!

Nije bilo loše biti dete u tom dvorištu.

2 thoughts on “Dvorište mog detinjstva

  1. Lepo se prisetiti nestašluka iz detinjstva. Kao u tvojoj priči, shvatimo koliko smo povukli na roditelje što se tiče odgoja, tad nismo shvatali važnost onog što su želeli od nas, a sada kao roditelji, skoro pa isto očekujemo od naše dece.
    I da, obožavam jorgovan. Sretna ti Nova Godina, i još puno lepih i poučnih sećanja iz kojih će nastati tvoje buduće priče.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.