Samo da se vreme malo prolepša i da se malo priviknem na mrsnu ishranu, odoh ja na pravu kopu u Niš.
Tamo ima stvarno dobre hrane. I prelepih uspomena. Sve to je sasvim dovoljno da još jednom odem u taj grad kroz koji žuri reka Nišava, kao da treba nekome važnu poruku da odnese.
Te ulice koje sadrže korake kojih se sećam i ne mogu ih nikada zaboraviti, će ponovo biti u mojim očima. Mesta na kojima je hrana imala ukuse začinjene dodirima će me ponovo dozivati sebi. A ogledala, u kojima su ostali obrisi ljubavi, će me ponovo videti.
Nije taj grad meni drag samo zbog baš, baš dobre klope. Ima u njemu mnogo više od toga.
U njemu sam video osmeh vredan života.
