Voz

Oprostio sam se.

Pozdravi putuju ka onima kojima su namenjeni.

Sada je vreme i za moje putovanje. Kofere sam bacio. Samo ranac imam. Više mi i ne treba.

Ostavljam tu prelepu stanicu sa bezbrojnim peronima, od kojih na nekima nisam ni bio, iza sebe. Gledam ka njoj i sve je dalja i manja.

Stojim na ulazu u vagon i puštam vetar da me šamara po licu. Osećam kao da je sve što je ostalo iza mene ubrzalo svoje kretanje u pravcu suprotnom od mog.

Kao da moja prošlost beži od mene.

Ako.

Zvuk točkova mi prija. Krivine kojima pruga zaobilazi brda bez tunela, mi daju priliku da vidim da je svetlo dana divno kada se razigrava na snežnim padinama.

Ne znam gde idem. I nemam odredište. Možda samo nastavim sa putovanjima…jer rekoše da ovaj voz ionako ne staje nigde.

Za sada, srećan mi put, a ostalima neka je srećan ostanak.

P.S. : Ako čujete da sam zadobio višestruke frakture svega i svačega, znajte da je to jer sam iskočio zbog nečega vrednog.

I nasmešite se.

Jer ja sigurno jesam.

2 thoughts on “Voz

    • Možda i neće biti razloga za iskakanje… A krila… Malo sam ja težak za krila

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.