Tihujem

Tišina je u meni…

Ne izgovaram reči jer ih čuvam za ono važno. Nemam potrebe da ih prosipam jer ih ionako niko ne sluša. Klimanjem glave pozdravljam ljude i mekim osmehom im poželim dobar dan. Ponekim pogledom postavim pitanje koje retko dobije odgovor. A i odgovor je kao i pitanje, nemušt i prazan.

Tiho hodam kroz besane noći i mamurne dane.

Tihujem u sebi, bez galame…

Žmureći, ponekad, čujem svoje glasove. Tihe, iz nutrine izašle, stidljive i potpuno onemoćale…

Jedva ih prepoznajem, a opet, meni govore i znam da su moji. Prepoznajem ih samo po tome šta mi pričaju. Stalno isto.

Već sam pomislio da su potpuno nestali, kao i njihova priča, ali evo njih ipak… Slabašni i mlaki, neprepoznatljivi i skoro zaboravljeni, oni opet hoće da galame.

Da viču o ljubavi, da mi horski pevaju o njoj, da mi pokidaju ovaj baldahin tišine pod kojim tihujem u osami. Hoće da mi iznutra otvore oči i zabrane kapcima da se sklapaju…

Tihujem, i svima tako izgledam… Osim sebi. Jer u meni se kuva buka, vika, galama, koncert svega i svačega sa samo jednom notom.

Notom ljubavi.

Tihujem, spolja tako deluje…

Tihujem, tihom notom ljubavi…

I samo čekam kad će da zagrmi.

Do tada…tihujem.

2 Odgovora na “Tihujem”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.