Dva Mladena

Nisam upoznao dedu. Ni sa očeve ni sa majčine strane. Umrli su pre nego što sam rođen. Ne znam iz ličnog iskustva kako je kad te tvoj deda drži u krilu. Ne zna ništa o tome. Ali nešto ipak znam o dedama i njihovom odnosu prema dečurliji.

U dvorištu gde sam živeo, vrata do naših, živeli su i Miša i Konstanca. Ona me je krstila a on je tako postao i moj kum. Sa njima je živeo i njegov otac. Zvao se Mladen. Nisam dobio ime po njemu.

Sećam ga se kroz obrise uspomena i uvek vidim istu sliku i osetim istu emociju. Leto, nas dvojica u kupaćim gaćama, prskamo se u nekom bazenu na naduvavanje. Oko nas je cika, vika i dreka da se smirimo i ne pravimo haos a nas dvojica se smejemo i uživamo punih srca.

To mi je jedino sećanje na dedu. Nije bio moj deda ali je sećanje prelepo. I zahvalan sam na tome što su dva Mladena jednog leta uživali u sreći koja će zauvek ostati takva. Čista sreća.

Možda je baš taj doživljaj dedinstva bio dovoljan za celo jedno detinjstvo.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.