Gledam kroz prozor i vidim kako duva neki vetar. Nije ni sunčano napolju. Baš izgleda da ne poželiš da si van kuće.
Ali ja imam osećaj da će biti savršeno kad izađem. Imam utisak da će mi taj vetar oduvati sve ono loše što mi se nakačilo na život. I vidim sebe kako se smešim vetru u lice a on veselo pojačava svoje prisustvo.
Vidim sebe kako raširenih ruku stojim na obali reke i puštam tu snagu da prolazi kroz moje postojanje i to mi donosi radost.
Uh! Kakav trip!
Vetar je moćna pojava a meni baš treba takav doživljaj. Što je jači to mi više prija.
Bez kape, sa otkopčanim kaputom, sa osmehom na licu, daću vetru da me očisti. Neka prođe kroz mene i napravi mesta za sunce koje stiže.
Odoh, dok nije stao.
