Trenutak večnosti

Moja ruka je oko njenog struka svila svoje gnezdo.

Druga joj sklanja kosu sa uha, da bih joj mogao šaputati istinu ovog srca koje samo zbog nje udara ritmovima večne radosti. .

Dok reči plove vazduhom, pogledom joj milujem usne pune meda, poluvlažne od uzdaha koji sam pretvorio u rosu, a njene oči, boje moga neba, nemo uživaju u iščekivanju.

Trenutak, koji ostaje zauvek u duši i nikada, ali baš nikada, ne nestaje, i ne prestaje da živi, ploveći rekom beskonačne ljubavi.

Trenutak večnosti.

To je taj!

2 thoughts on “Trenutak večnosti

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.