Шапутања слике

У сликарство се нисам разумео. Нису ми биле јасне многе ствари у вези те уметности. И кад год да сам рекао шта мислим о неким сликарским делима, а то искључиво ако ме је неко питао јер шта имам ја да причам о томе кад не разумем ништа, испао сам прилично, ајде да кажем, непотребан саговорник. Глуп бре!

У неком тренутку сам пожелео да схватим зашто се моје виђење ствари толико разликује од других што се тиче те уметности, па сам почео понешто и да читам о томе. Ма џаба… И даље сам остао дудук за слике.

До једног тренутка.

До тренутка када сам угледао на неком календару дело Густава Климта. Та слика ме је натерала да станем и да је гледам. Чудно сам се осећао. А вероватно сам је тако и гледао.

Та слика ми је нешто причала али нисам разумео шта. И увек, али баш увек, је у мени стварала неке прелепе осећаје а ја нисам знао зашто. Кад год бих видео мотиве са те слике ја бих искусио неке таласе лепоте у себи. Уопште није било важно где бих био или шта радим тада, нешто лепо је трчало кроз мене у тим тренуцима.

Био сам довољно паметан да схватим да ми се та слика допада. Много! Нисам био толико паметан да схватим зашто али ајде да не очекујемо баш све од мене… Још сам млад, растем, развијам се… Има наде.

Са временом које је пролазило мојим животом сам прихватио да је та слика мени посебно значајна. Размишљао сам понекад о томе али безуспешно. Осећај је био константан. Она ми прича а ја уживам иако не разумем.

А онда, у тренутку када сам у себи тражио неке одговоре на важна питања, као бљесак са неба, као муња ниоткуд, стигао је превод. Чуо сам шта ми је слика говорила. И схватио сам!

И нећу сада овде да разглабам о томе, али ћу рећи да није случајно. Ништа није случајно.

Та слика ми је говорила о мојој суштини и то много пре него што сам ја постао апсолутно свестан те суштине. Говорила ми је да је моја суштина постојала одувек иако мој ум није успео да је разуме.

Најзад сам, уз доста муке, успео да схватим шта је то што ова душа сматра за једино вредно. А та слика ми је то одавно тихо причала.

Сада је доста тога јасније.

А ту слику волим још више и уживам док слушам њена шапутања која најзад разумем.

6 thoughts on “Шапутања слике

  1. …и ја би волео да видим ту слику што Те одушевила, …али ако хода неќу, Ти си мој пријатељ.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.