Poslednji otkucaj

Čovek ne zna koji će otkucaj njegovog srca biti onaj poslednji. Tako jeste. Možda je to dobro a možda i nije. Zavisi iz kog ugla se gleda. Svejedno je sada dal’ ja imam stav o tome. Ili ti. Ili bilo ko… Ali nije svejedno šta će taj poslednji otkucaj poslati nebu. To nikada nije bilo […]

Математика срца

Кад од мене одузмеш себе остане нешто што се зове Ништа. Значи, једно Ништа. Кад од себе одузмеш мене остаће нешто што се зове сећање на љубав. И сада, овде имамо једно сећање на љубав. И једно Ништа. Добро. То би, математички, изгледало овако: Е, видиш, то је математика мог срца. Па ти како хоћеш…

Шта ћеш више…?

Обукао сам најлепше одело и отишао да попијем пиво са бескућницима испред трафике… У поцепаним ципелама и дроњавом капуту сам ишао на концерт озбиљне музике… На родитељски састанак сам ишао у панкерском фазону… Фудбал сам играо у фармеркама и папучама… И какав сам ја? Другачији сваки пут? Чудак? Ненормалан? Не! Ја сам и даље исти […]

Мрва на којој стоји свет

Знаш… Кад останеш сам, кад те оставе, тада можеш да видиш ко си. За чим жалиш, шта желиш и колико си јак. У тим данима ти си огољен. Можда си и обогаљен. Сваки додир те боли. Ваздух те боли. Мисао боли. И тада можеш да се предаш и одустанеш. Јер нема сврхе више… Смисао је […]

Trenutak večnosti

Moja ruka je oko njenog struka svila svoje gnezdo. Druga joj sklanja kosu sa uha, da bih joj mogao šaputati istinu ovog srca koje samo zbog nje udara ritmovima večne radosti. . Dok reči plove vazduhom, pogledom joj milujem usne pune meda, poluvlažne od uzdaha koji sam pretvorio u rosu, a njene oči, boje moga […]

Ćale…

Poslednji put kada sam video oca bilo je letnje veče. Gledao sam ga u leđa, dok je odlazio… Nisam znao da je to taj, poslednji, put. Nisam ni razmišljao da je to moguće. Srećan sam što sam ga bar zagrlio tada. To je ostalo. Zagrljaj oca. Tada nisam mislio kao sada o tome. Tada je […]

Ako se budeš zapitala…

Ako se nekada budeš zapitala ko sam ja… Ja sam onaj lahor koji ti zorom lupka po prozoru dok u polusnu dosanjavaš zaboravljeni poljubac. Ja sam kap kiše koja ti pada na rukav i tiho ispari tvojom toplinom. Ja sam kamenčić koji tvoja štikla vešto izbegne nesvesno me čuvajući za kasnije… Ja sam list koji […]

Čišćenje

Gledam kroz prozor i vidim kako duva neki vetar. Nije ni sunčano napolju. Baš izgleda da ne poželiš da si van kuće. Ali ja imam osećaj da će biti savršeno kad izađem. Imam utisak da će mi taj vetar oduvati sve ono loše što mi se nakačilo na život. I vidim sebe kako se smešim […]

Vreme za čuda

Kao da je došlo proleće. Napolju sunce sija, dan je svetao, nebo je vedro… Volim to proleće više nego bilo koje drugo doba godine. Prija mi. Ima u njemu nečeg magičnog, nečeg mističnog i nečeg moćnog. Ako ne znate šta je to, reći ću vam odmah. U proleću se ljubav najbolje vidi. Tu se rađa, […]