Осећаји Лисабона

Пун месец изнад града и поглед на мали трамвај који се котрља по шинама које иду узбрдо и низбрдо су само нека од сећања на Лисабон.

Тек последње вечери смо наслутили шта тај град има да понуди. А сигуран сам да има много. Али и оно што смо видели мени је било право благо.

Та прелепа, романтична шетња, која је захтевала приличан напор да би се савладале све оне узбрдице, је најлепше лутање које сам имао.

Осмеси, зајапурена лица, речи подршке, држање за руке и сладолед…

Мрачни сокаци, степенице упрсксне нечијом крвљу, сумњиви типови у неосветљеним улазима зградица које се наслањају једна на другу, бирцузи без гостију, залутали такси…

Олакшање када смо напустили те меандре магловитих уличица и препустили се погледима…

Осећаји понети оданде живе, и лепо им је самном. А и мени је лепо са њима.

Сећања, кажу људи, хоће да избледе.

Осећаји неће.

Никад.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.