Klupa

Ima jedna klupa, ispod jednog stabla sa krošnjom kao kišobranom protiv lošeg, u jednoj ulici, širokoj i dugoj, u onom gradu, dole…

Sećam se da smo samo jednom prošli pokraj nje, uveče, nasmejani i srećni. Video sam tu klupu, i kao da mi je trebalo da je ugledam. Baš da je zapamtim.

Izgledala je kao i ostale klupe, ali nekako… Pa, kao da smo joj trebali. Možda ne tada, ali kao da je toj klupi trebalo da baš mi sednemo na nju da bi ona osetila ljubav.

Jednom.

Nekad.

Bilo kad.

Deluje da vreme koje prolazi samo pojačava taj dug koji imamo prema njoj. Mada, čudno je to što uopšte razmišljam o nekakvoj klupi. Par letvi na betonskim držačima. Možeš misliti… Klupa. Ali meni ne izlazi iz glave.

I to osećanje duga je sve jače.

Ta klupa je u mojim maštanjima bila čest gost. I uvek je bila vezana za lepe trenutke sa onom kojoj sam nekad bio važan.

Ako i nisam normalan, bar sam dovoljno svestan da priznam dug i kažem hvala za te momente sreće u kojima je učestvovala. Ta sreća se desila. Iako je to bilo u ovom oblaku mašte koji lebdi nad mojom dušom, desila se.

Valja se zahvaliti pošteno i od srca.

Jedne večeri, kada nebo tamo bude vedro, pod krošnjom koja je kao kišobran od lošeg, sešću na tu klupu i reći ću hvala.

Makar i sam.

Nadam se da me čeka.

2 thoughts on “Klupa

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.