Танго мојих речи

Речи су једино што имам…

Што ми је остало.

Нису оне само моје. Свако их има. Неко овакве, неко онакве… Али ја имам само њих. Други имају и друге ствари.

Ја само речи.

Можда се питаш како онда ја имам речи ако их и други имају? Како се оне моје разликују од туђих?

Ове моје су другачије. Посебне.

Знам да су моје. И сви знају да су моје. Не може се погрешити у томе.

Иако су, можда, сличне, или звуче познато, ипак нису исте, и нису туђе.

Моје су.

И плешу. Плешу танго.

Звук им је сличан капима које се на трепавицама задржавају док се оне слажу једна уз другу да направе стихове, приче,молитве… Читају се немим мрдањем усана које се развлаче у осмех на крају, и изговарају се језиком маштања које личи на страсни плес оних што жуде једно за другим.

Једноставно их је разликовати.

И препознати.

Све моје речи су о теби.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.