Magnovenje

Reči su jedva prešle preko usta…

Sve je blještavo belo.

Jeza se kreće uz kičmu, na gore. Iz grudi kao da je nešto otišlo.

Nešto veliko.

Grudni koš mi se kreće ka unutra, kao da ulazi u mene, kao da usisavam sam sebe…

Blaga vrtoglavica.

Čudni osećaјi u stomaku, drhtim…

Podrhtavam svakim mišićem… Snaga kao da je presahnula.

Kao posle teške borbe, ostavši na nogama, tek sada shvatam koliki je napor bio potreban da se izdrži sve ono.

Magnovenje.

Slika…mutna pomalo.

Nešto puštam da ode iz mojih ruku i odleti ka nebu. Nisam tužan mada mi se ne rastaje…

Samo neka seta mi prolazi kroz biće. Imam i osmeh. Nakiseo.

Ali iskren.

Ide tamo gde želi. Nisam nesrećan.

Srce se ponekad stegne. Udasi su dublji. Teret je otišao. Nisam siguran da sam hteo da se rastanem od njega. Nisam ni znao da je to teret.

Nešto je lakše.

Setno je sećanje.

Horizont je razmagljen mada tamo nema ničega. Samo vidim da nema magle više.

Moram da krenem… ka sebi.

2 thoughts on “Magnovenje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.