Odmor

Skidao sam sa svog neba zvezdu po zvezdu i slao ih njoj. Više na njemu nema ničega. Ostade samo mrkli mrak

Sada kao slep, tumaram po ćoškovima svog življenja ne videći ništa. Oči mi ne služe više.

I dok lagano odumire deo po deo moga bića, telo i dalje ne shvata svoju sudbinu A ja nemam volje da mu je kažem.

Neka se iznenadi kad mu na vrata zakucaju i pošalju ga na odmor

Onaj večni.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.