Skidao sam sa svog neba zvezdu po zvezdu i slao ih njoj. Više na njemu nema ničega. Ostade samo mrkli mrak
Sada kao slep, tumaram po ćoškovima svog življenja ne videći ništa. Oči mi ne služe više.
I dok lagano odumire deo po deo moga bića, telo i dalje ne shvata svoju sudbinu A ja nemam volje da mu je kažem.
Neka se iznenadi kad mu na vrata zakucaju i pošalju ga na odmor
Onaj večni.
