Koraci su mi tromi i spori…

Umorni od čekanja. Bauljam putem koji vodi u nepoznato.

Ali ne plaši me nepoznato. Plaši me poznato. Saznato. Shvaćeno… Doživljeno i preživljeno.

Plaši me to što me prati, a ne ovo čemu idem. I ne vidim, put ali se nekako stvara pod mojim stopama.

Taj put, izgleda, i ne postoji. Nastaje samo zato jer ja idem tuda. I ako stanem, nestaće. Ako nastavim, odvešće me tamo gde sam krenuo.

A nisam krenuo u još jedan poraz. Krenuo sam u pobedu.

Mojim putem.

Putem koji se stvara za mene. Zbog mene.

Putem koji moji koraci čine da postoji. Putem koji se ne vidi dok ne poveruješ da postoji.

I on, tada, postaje.

Sazdan od vere i mojih koraka.

Moj put.

Tuda idem, bez straha.