Tragikomedija

„Ne mogu da izađem iz ove sobe. Ne umem da nađem vrata. Nema prozora. Nema svetla. Nema ničega ovde. Samo ja.

Šetam od zida do zida, kao u kavezu, samo što je kavez sada luksuz. Kroz rešetke možeš i da vidiš nešto. Kroz zidove može samo Supermen.“

Bar je tako u filmu.

U ovom filmu, gde sam ja glavna uloga, u ovoj tragikomediji, glavni junak nema te sposobnosti. Nema nikakve sposobnosti osim da mašta.

Da.

Da mašta… To jedino može. Jedino tako može da pobegne iz te kutije koju zove život. Jedino maštom može da bude uznesen preko krovova i da vidi. Da zaista gleda. Da se nasmeje, da zaplače, da se umusi… Jedino maštom može da se spašava a on to još ne shvata. Jer glavni junak i dalje misli da je u filmu, ali on je, u stvari u seriji. Koja ima nastavke.

To be continued…

A on misli sad će kraj pa gotovo. Glavni junak, ja, ne shvata da u scenariju, koji je dobio, ne piše šta je u sledećoj epizodi. Samo vidi da nema više sinopsisa pa misli to je to.

Ali, u stvari, nije to tako.

On, to jest ja, će shvatiti,kako radnja teče dalje, da je ta mašta koju ima, njegova super moć, superpower, kojom će uspeti da otkrije da su vrata klizna. Da nema svrhe gurati ili vući. Treba ih samo lagano pomeriti u stranu.

A dok ne shvati, i dalje će biti junak jedne tragikomedije.

Da plačeš od smeha koliko čovek može da bude slep kod očiju…

3 Odgovora na “Tragikomedija”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.