Sene

Vreme odnosi sa sobom i boje i oblike i osećaje… Ostavlja samo negoveštaje prošlog. Ne ostavlja ni senke već samo sene. A to nije isto.

Senke imaju čiste obrise i nekakav oblik. Sene nemaju to. Sene su razlivene u vremenu i ne postoje u prostoru. Nemaju svoje mesto ni budućnost. One su uvek iza. Ostaju tamo i vuku se zakačene za vreme koje ide. Razvlačeći se, one prosipaju samo mrvice svojih neispunjenih mogućnosti koje čovek oseti kad je setan

Sene su uvek u prošlosti i imaju gorke ukuse. One se zakače za tabane i usporavaju hod. Ne daju koracima da se produže… Vuku, sapliću i grizu.

Sene te proganjaju kao aveti, ne daju snovima da te vide, ne daju mišićima da se opuste, ne daju plućima da se rašire…

Sene te vuku nazad a vreme ne ide na tu stranu. I onda te razapnu vreme i sene, i ti si ni tamo ni ovde, ti si ušao u nigde. I ideš nigde, i bićeš tu, u tom nigde dok god ne shvatiš da sene više nemaju svojstvo postojanja. One su nešto što je nekada moglo da bude i nije bilo.

Kad ti bude nevažno što to nije bilo, nestaće i one.

8 thoughts on “Sene

Ostavite odgovor na Миловановић Синиша Odustani od odgovora

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.