Mogao bih da pišem, kad bih znao…

Mogao bih da pišem o ženama. O Ženi, u stvari. O tom divnom stvorenju koje može da od raja stvori pakao. I obrnuto, naravno. Mogao bih stvarno da pišem o tome. I imao bih štošta da napišem.

Ali neću.

A neću jer o toj temi, o toj pojavi, o Njoj, ja u stvari, ne znam ništa. Sve što sam mislio da znam, što sam verovao da jeste, u stvari ne znam i u stvari nije.

Ja o Ženi ne znam ništa. I, nešto razmišljam, ako do sada nisam uspeo da saznam nešto, velika je verovarnoća da nikada i neću. Nije svakome dato da zna to znanje. Sad mi je jasno da meni nije dato. A mislio sam da znam ponešto.

Ma jok.

Ništa.

I, pošto znam da ne znam, onda je sramota da pišem o tome što ne znam.

Zato mogu da pišem o nečemu što znam. A znam mene. I ako počnem da pišem o meni, to jest, o sebi, onda će to da bude teško zamaranje čitalaca.

Znači, traži nešto drugo, što znaš, pa piši o tome.

Eh… Lako je to reći, ili napisati, u ovom slučaju, ali hajde sprovedi to u delo

Znam ponešto o ljubavi.

Ali o tome sam već dosta napisao pa ne bih da se ponavljam.

Znam nešto i o fudbalu. Ali koga to više interesuje?

Znam ponešto i o borenju. Mada, o tome ne bih pisao. Nije ovde mesto za to.

Znam ponešto i o osećanjima. Onim teškim, tužnim i punim patnje. Ali o tome više neću da pišem. Dosta je bilo pisanja na tu temu.

Znam nešto i o deci.

I ja sam bio dete. Verovali ili ne, nisam se rodio ovoliki. Rodio sam se kao mala beba. Pa sam tek posle avanzovao u dete. Bilo je tu posla. Mislim, oko tog napredovanja iz bebe u dete. Ali sam uspeo.

Eto! O tome bih mogao da pišem. Kako sam od jedne obične bebe postao jedno obično dete.

Mogao bih, zaista, da se raspišem na tu temu. Mada…

Setio sam se da sam posle, od tog običnog deteta postao grozni pubertetlija, a onda sam odatle prešao u nezgodnog momka, i od tog nezgodnog momka sam uspeo da napravim muškarca.

Priglupog, ali ipak muškarca. A kad kažem muškarca, mislim na ljudsko biće muškog pola sa svim biološkim karakteristikama koje mu pripadaju sa sve viškom dlaka. Ne mislim ovde na Muškarca u karakterom smislu arhetipskih osobenosti. Ne.

Mislim na onu budalu koju svako ko hoće može da prevesla. I to lagano. Sa osmehom na licu. A pogotovo Žena.

I sad kad sam sve ovo napisao, i ponešto shvatio, više mi se i ne piše

Razumite me, molim vas.

I praštajte na ovom zamlaćivanju.

A, pravo da vam kažem, trebalo je, bar vi, ranije da shvatite da ja i ne znam baš mnogo, pa ako ste do sada čekali nešto pametno od mene i gubili vreme na ova moja pisanja, onda ste, pomalo, i sami krivi za to.

Ali, molim vas, oprostite sebi. A i meni.

Nije vam lako samnom.

A ni meni sa samim sobom.

E, sad može o borenju…

Ali neću o tome.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.