Pukovnik il’ pokojnik

Kretao se lagano ulicama koje su mu bile poznate. Nije išao nigde, samo je hodao. I sećao se.

Sećao se svega. I kako je počelo, i kako je bilo, i kako se završilo.

Teško mu je išla borba sa tim sećanjima. Nadao se da će vreme da učini svoje, ali nekako, to nije bilo tako. To njegovo vreme nije radilo svoj posao. Možda i vremenu treba vremena, mislio je.

Možda… U svakom slučaju, on će to prvi saznati.

Osećao je da se sve urotilo protiv njega, sve je nekako bilo nikakvo. Ništa nije imalo ukus. Ni hrana, ni život, ni misao…

Naravno, to je bilo veoma subjektivno razmišljanje, ali ne možeš čoveku u takvoj situaciji ni zameriti zbog toga. Sa strane gledano, bio je poprilično u pravu. To što bi moglo da se smatra ponudom ili izazovom koje mu život pruža, nije bilo vidljivo za njegove oči. Nije ga interesovalo, jednostavno fokus mu je bio na drugom mestu.

Znao je da mu mnogi zameraju na takvom stavu, ukazivano mu je na situacije koje mogu da mu pruže nešto, ali on nije hteo bilo šta. Znao je šta hoće. I nije pristajao na kompromis u vezi toga. Sebi je obećao da će imati to što hoće ili neće imati ništa. Pukovnik ili pokojnik.

A znao je i da je to veoma rizična taktika. Viđao je ljude koji su sa tim stavom postajali pokojnici, i u to vreme im se čudio. Smatrao je da su budale. Nije bilo pametno ići tako na sve ili ništa, govorio je.

Eto, sada je došlo vreme da i njega neko smatra budalom. A njemu je, nekako, savršeno jasno da je ta odluka jedino vredna. Drugačije za njega, jednostavno rečeno, i ne može. Nema smisla.

A to, dal’ ga smatraju budalom, nije ga interesovalo. Ponekad je i namerno pokazivao da je otpadnik, na bi li ga ostavili na miru.

Morao je da se dogovori sa samim sobom o mnogim stvarima. I da se sa nekim stvarima pomiri i prihvati činjenicu da se neće promeniti. Možda je zbog toga ono njegovo vreme ulazilo u produžetke. Možda mu se vreme usporavalo a da on to nije video. Mada, on mnoge stvari nije video, pa nije neko čudo da je i ovo propustio da vidi.

Ako je u nešto mogao da bude siguran tih dana, to je bila njegova čvrsta odluka o kompromisu.

Bio je beskompromisan.

Nije mu trebao niko.

Trebao mu je neko…

Neko iz sećanja.

Mada mu je prolazilo kroz glavu da neko takav više i ne postoji, to ga nije sprečavalo da ostane dosledan.

Nema kompromisa.

Pukovnik il’ pokojnik.

2 Odgovora na “Pukovnik il’ pokojnik”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.