Više je nema

Izdahnula mu je na rukama te prolećne večeri. Dugo je bolovala. On se trudio koliko je umeo, mogao, da je održi u životu, da ozdravi, da opet stane na noge i zajedno krenu… Nije izdržala.

Bio je ljut, bio je tužan, bio je izgubljen… Shvatao je da je nema više. Shvatao je da se neće vratiti bez obzira koliko je on to želeo.

U njegovim grudima je praznina našla svoje mesto. Praznina koja boli. Žalost je preuzela njegovo biće i držaće ga neko vreme. Tugovaće. Svestan je da se nazad ne može. Ali priroda mora da odradi svoje.

On je u žalosti i njegova duša sada zna da je ono čega se plašio došlo po svoje. Male su šanse bile za izlečenje ali se on uvek hvatao za makar šta. Makar i promil je bio dovoljan za njega.

Skrhan, poguren i poprilično umoran, dozvoliće tugovanju i žalosti da bde nad njim. Tako mora. A moraće i on kada vreme za tugu prođe da proba da pogleda u dan novim očima. Novim pogledom. Pogledom u kojem više nje nema. A već zna da to nije to…

Te prolećne večeri, na rukama je izdahnula njegova nada. Dugo se mučila. Više je nema.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.