Mokar, blatnjav i besan

Nisam nešto za pecanje i ribolov, mada volim da jedem ribu. Nije da nisam bio na pecanju, ali moja perspektiva te aktivnosti je, nekako, neafirmativna.

Bio sam na pecanju nekoliko puta. I uspeo sam da upecam žabu, čarapu i prehladu.

Kad sam upecao žabu, užasnuo sam se. Neću je jesti sigurno, znači moram da je otkačim da bih je pustio, a tada sam tu aktivnost posmatrao kao grozno – užasnu. Em će žaba da beži, em je sva ljigava, em ima ogromne zube sa kojima jedva čeka da me ujede. Dobro, sad znam da nema, ali u tom trenutku meni je tako izgledalo.

Kad sam upecao čarapu došlo je do osećanja besa i sramote. To se desilo kad sam drugi put otišao na pecanje. Bilo je zadirkivanja kako ću ja da pecam žabe a ostali ono što treba. I pre nego što smo stigli do mesta, ja sam već bio žešće besan zbog svega što me prati u vezi pecanja. I onda stiže čarapa.

Zabacio sam udicu daleko, kao pravi, i čekao da se uhvati neki kapitalac. Da zlo bude veće, tako sam i pričao kontrirajući prozivarima sa kojima sam bio. I stvarno, kad sam malo namotao najlon, nešto se zalačilo. Nešto borbeno. Nešto teško. „Kapitalac“, viknuh ja. Trajala je borba neko vreme, malo pustim pa malo zategnem, malo privučem pa sačekam… I, na kraju, krećem da vadim ulov iz vode. A na udici teška i mokra vojnička čarapa. Ona zelenjikava.

Kakav je prolom smeha tada nastao, možete samo da zamislite. A meni u glavi samo bubnji. Užasna situacija. Već tada sam znao da ja i pecanje ne idemo zajedno.

Ali, avaj… Dadoh ja njemu još jednu šansu.

Druga ekipa, ne znaju za moje poduhvate, nema zavitlavanja, rekoh da probam. Bilo je malo nezgodno doći do lokacije ali trud će se isplatiti. Valjda?

Išli smo kolima dokle se moglo pa onda peške. Dođosmo do nekog kanala koji je bio prekriven žabokrečinom i ne vidimo šta je ispod. Dal je voda ili zemlja? Bacimo kamen, on ostade na površini. Nije voda, znači. Bacimo kamenčinu, i ona ostade. Malo je utonula ali ne ide dalje. Meka zemlja, sto posto. Možemo preko, ali lakim trčećim korakom. Krenemo jedan po jedan. Svi pređosmo, ja takođe, mada je zemlja bila više blato nego zemlja. Dosta čvrsto blato ali nije baš za šetnju. Poslednji od nas, ujedno, najsporiji i najteži, isto pređe, ali ostavi patiku na sred kanala. Dobar drugar beše. I ja odlučim da odem po patiku da ne bi on upao u blato a već je i bos. Krenem ja nazad, zgrabim patiku i potonem. Do grudi. I tonem i dalje. Uhvatila me panika da nisam uronio u živo blato, ali se ispostavilo da nisam. Ali jesam u blatu. Do brade. Pošto su se ismejali pošteno, odlučili su da mi dobave neki kanap da bi me izvukli. Uspeli su a ja sam bio katastrofa. I spolja i iznutra.

Mokar, blatnjav i besan. A posle i prehlađen jer dok sam se oprao pa onako mokar krenuo kući, već je bilo zrelo za terapije.

Nije pecanje za mene.

Zato samo pecam u ribarnicama.

5 Odgovora na “Mokar, blatnjav i besan”

  1. A dobro je. Ti si prvi pecaroš koji priznaje da ništa nije upecao.
    Inače, zna se da ribolovci lažu.
    P.S.
    Kad idu grupno na pecanje, najlakši način da ih iznerviraš je da ih pitaš:
    – Kako delite ribu kad ništa ne upecate! 🙂
    Pozdrav!

    1. Ma ne razgovaram sa pecarošima. Kako vidim štap za pecanje, uhvati me neka zima.
      Pozdrav i hvala!

  2. …eto, oba smo za isti tip pecanja, …vidis Ti si se trudio, ja jok, …idem na stoposto situaciju, ja plus i pecam przenu, gotovu, …pozdrav.

    1. Pa da… Ti si pametnije postupio. Ali i ja sam naučio. Pecam samo one u tanjiru 😊
      Pozdrav prijatelju!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.