Plesač koji je plesao sam

Svakog jutra je obuvao cipele za ples. Nisu uvek bile udobne, znao je da se požali. Ali druge nije imao.

Nije znao da li je voleo da pleše. Ponekad jeste, videlo se po osmehu. A nije znao ni da li ume. Mada, ko to može da kaže? Možda neko i može, ko zna…

Nije imao ni sreće da partnerka ostaje uz njega. Bila je sa njim, neka kraće, neka malo duže, ali ni jedna nije uz njega ostala. Ni jedna nije odigrala taj ples do kraja. Ples koji se pleše uz muziku života.

Odigrale su se neke partiture, neke uvertire… Ali do kraja nije uspeo da otpleše udvoje.

Negde, usput, je uvideo da njegovi pokreti ne odgovaraju damama koje su plesale sa njim. Možda nisu čuli istu muziku, možda nisu osećali iste taktove, možda nisu plesali isti ples…

Možda i ritmovi koji su njega gonili, zamajci tih koraka, nisu bili dovoljno jaki, možda su bili prejaki, možda su bili disharmonični…

Ponekad bi, zbunjen, zastao, iako je muzika i dalje svirala. Ali ritam je terao ta stopala da se pomeraju. Tada je i padao, malo je morao a više je trebao i taj pokret da pokaže. A onda je nastavljao, jer muzika nije stajala.

Plesao je, uz muziku za dvoje.

Pod reflektorima, na podijumu, uz muziku koja određuje visine pulsa, on je bio plesač koji je plesao sam.

4 Odgovora na “Plesač koji je plesao sam”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.