Слутња о љубави

-Добио сам писмо. -Јел? Баш лепо... Шта пише? -Не знам. -А од кога је ? -Не знам ни то? -Аха...А шта ти мислиш, какво је то писмо? -Љубавно је, вероватно... Сигуран сам да је у њему садржана јака емоција. Можда и љубавна. Јер, ко у ово време пише писма? Сад или пошаљеш текстуалну поруку путем …

Pod ivicom oblaka

Jedan trenutak mi je ostao u sećanju. Mislio sam da tako nešto nije moguće. Možda i nije, ali u mom sećanju jeste. I moj život je obogaćen za taj jedan trenutak. Ne znam mnogo o oblacima. Znam ono, kumulusi, kumulonimbusi i to... Znam da se kreću, znam da su visoko, da ima kišnih, gradonosnih i …

Jedna vlat za veru

Idem u šetnju po planini. Leto je. Toplo vreme. Prijatelj kod kojeg smo došli u goste nam je vodič. On je iskusni planinar. Ja sam težak 122 kilograma. Ali nisu sve čisti mišići. Nije ovo priča o osvajanju visokih vrhova već o nesvesnosti jednog čoveka i kasnom sagledavanju činjenica i događaja. Prilično naivno sam pristao …

501

Nekada davno, jedan momčić je imao jaku želju... Bilo je to jedno drugačije vreme, vreme u kojem su brige bile brige, a želje u dosluhu sa dušom. I taj momčić je imao i jedno i drugo. I brige i želje. Ništa naročito... Njegovo vreme je bilo beskonačno, a dani dečački. Želeo je da se oseća …

Hodati sa trotinetom

Pravi trotinet... Onaj sa dva točka. Njegovo vozilo iz tadašnjih snova. Čitavog svog života, onoliko koliko se mogao sećati unazad, je želeo taj trotinet. Sanjao je kako juri ulicama na njemu. Njegova raketa. Njegov tenk. Njegov avion koji skoro da leti... Baš je voleo taj trotinet. Ona je živela preko puta, volela lutke i sitne …

„Sada“

Niz zidove se slivaju kapi kiše koja je, vetrom nošena, našla svoj put kroz stare crepove koji krase ovaj krov od pamtiveka. Ovi debeli zidovi će žedno upiti svaku kap, kao zemlja iz koje su procvetale one, kao strast, crvene ruže, što jedine, ovo zapušteno dvorište čine živim. Gledam, kako se o latice tih prelepih …

Ko ne veruje…

Silna je to ljubav bila. Silna! Voleli su se a da nisu ni znali koliko. A imali su svoje muke. Oboje. Imali su svoje prošlosti i svoje strepnje od sutra. Nisu znali jedno o drugom sve. Nisu ni morali jer bi ljubav sve to stavila gde treba, ali daljina, vreme, stare rane su nagrizale... Grickale …

Prekiseljeno mleko

Pustio sam krave da pasu slobodno. Livada široka, nek preživaju do mile volje. Ja sam seo na neku kamenčinu. Nije meko, al' gde ima mekan kamen? Izuo sam opanke, skinuo i vunene čarape, pa bosonog stadoh na vlažnu travu. Sunce počelo da greje, onaj miris trave se širi po nozdrvama, pa sve 'oću da kinem …