Prekiseljeno mleko

Pustio sam krave da pasu slobodno. Livada široka, nek preživaju do mile volje. Ja sam seo na neku kamenčinu. Nije meko, al’ gde ima mekan kamen?

Izuo sam opanke, skinuo i vunene čarape, pa bosonog stadoh na vlažnu travu. Sunce počelo da greje, onaj miris trave se širi po nozdrvama, pa sve ‘oću da kinem ali nikako. Mučim se tako neko vreme, pa to prođe…

Mislim se nešto, pravo je vreme da prilegnem na posao, pa izvučem iz torbice neku prostirku, raširim je po onoj travi i zalegnem k’ o u zasedi.

Krave pasu, ja nadgledam, doduše samo jednim okom jer drugo se sklapa, i tako ide dan a sa njim i sunce svojim putem…

Odjednom, iz dola se čuje neka larma. Skočih na noge i pritrčah bliže, ne bih li video šta je. Uskomešaše se ljudi i nejač, čuje se i stoka iz štala i obora, a vidi se i nevolja.

Vojska!

Neka strana. Nije naša.

Otkud sad ovi zlotvori, niko nije rat spominjao?

Vidim odozgo da sateruju ljude na stranu, odvode stoku, a kuće prevrću načisto.

Pljačkaju!

Razgalamim se odozgo, psujem na sva usta i mislim se bolje ćuti i spašavaj krave, trebaće celom selu. E, da… Da sam pametan to bih odmah i uradio. Ali ne. Morao sam ja da se javim.

Krenuše na mene a ja u bežaniju. Dok sam nakupio krave, eto i dušmana. Uhvatiše me, i stoku svezaše pa niz strminu.

Dole me baciše na zemlju i gadno isprebijaše. Nisam mogao na noge. Krv svuda po meni a ja glas ne puštam. Ne smem, dobiću još.

Neko vreme sam ležao tako u sopstvenoj krvi pa me onda ubaciše na taljige i na put. Onesvestio sam se.

Probudilo me vedro ledene vode. Samo su šljusnuli vodu po meni i eto mene.

A ja u logoru. Sve okolo žica i pustara. Jedna koliba, taman za mene. A imanje poveliko. Mislim se je, šta će ovol’ka zemlja samo za ovolocki kućerak. Nema mesta za dvoje u njemu.

Sateraše me unutra a tamo ničega. Nema stola ni stolice, nema kreveta. Ništa! Prazno. Samo zidovi i krov.

Užas jedan kako mi je bilo.

Legoh na onu zemlju, a ona tvrda i grbava. Ne možeš se namestiti nikako.

Dal sam zaspao ili šta, u svakom slučaju čujem neku sirenu. Truuuuu, truuuuu, truuuuu…

Ustajem i vidim da sam kući. Alarm me probudi za posao. Kakvo olakšanje…

To je sve zbog onog kisleog mleka od sinoć. Kao da je prekiseljeno.

Tačno sam preterao pa mi na nos izašlo i ukiselilo mi san.

E nećeš više…

2 thoughts on “Prekiseljeno mleko

    • Au, kakvu muku si prošao prijatelju… Ne bio ti ja u koži.
      Pozdrav i tebi, i pazi šta sanjaš. Ko zna šta odatle može da ispadne 😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.