Pravi trotinet…

Onaj sa dva točka.

Njegovo vozilo iz tadašnjih snova. Čitavog svog života, onoliko koliko se mogao sećati unazad, je želeo taj trotinet. Sanjao je kako juri ulicama na njemu. Njegova raketa. Njegov tenk. Njegov avion koji skoro da leti… Baš je voleo taj trotinet.

Ona je živela preko puta, volela lutke i sitne kolače. Imala je plave pletenice i skoro uvek neku smešnu haljinicu. Možda je bila sestrina, nekako joj je izgledala velika.

Držali su se za ruke i hodali.

Stanovali su u ulici punoj drveća, išli u istu školu… On je imao 9 a ona 8 godina.

On je gurao trotinet i držao je za ruku dok su se polako kretali prema prodavnici. On bi je vozio na trotinetu ali se ona plašila. Hteo je da joj da sama da vozi a on bi trčkarao pored nje, ali ona se plašila…

Hodao je držeći je za ruku i gurao trotinet koji je voleo da vozi.

Nju je ipak više voleo.