Pod ivicom oblaka

Jedan trenutak mi je ostao u sećanju. Mislio sam da tako nešto nije moguće. Možda i nije, ali u mom sećanju jeste. I moj život je obogaćen za taj jedan trenutak.

Ne znam mnogo o oblacima. Znam ono, kumulusi, kumulonimbusi i to… Znam da se kreću, znam da su visoko, da ima kišnih, gradonosnih i eto. To je moje znanje o oblacima.

A uvek sam želeo da stojim tamo gde kiša pada pored mene. Da stojim na mestu gde kiša ne pada a ispred mene ipak pada. Da stojim na zemlji a ipak na ivici oblaka. Ludo, zar ne?

E pa, jednom se i to desilo. Možda vi ne verujete, ili nauka to ne dozvoljava, ali meni se desilo. Stajao sam pod ivicom oblaka, ovde dole, i gledao sam kišu kako pada pored mene. Iznad mene je bilo samo plavo nebo a pored mene mokra kiša.

Stajao sam pod ivicom oblaka i gledao kišu kako pada pored mene i bio sam srećan.

To je nezaboravan trenutak. Onaj trenutak kada saznaš da ništa nije nemoguće.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.