Donovan: … pre tvista

Imao je „ortake“ i to mu je bila baza. To je ono za šta je smatrao da može da mu bude oslonac uvek, u bilo kojoj situaciji. Nije ih bilo previše, tih ortaka… Ostali su bili „klošari“. Nije bitan njihov realni status, položaj ili kvalitet. Ako nisu „ortaci“ onda su „klošari“. To je, jednostavno, tako. […]

Donovan : Malo o mami…

Mama, besna na svoje roditelje, jer su je naterali da upiše prava, koje je njen mnogo uvažavani otac, čuveni beogradski advokat, sa počastima završio još onda, je bila, naravno, rođena beograđanka. Jeste imala neke veze sa selom jer je njena majka, mnogo poštovana žena mnogo uvažavanog beogradskog advokata, rođena u nekom zaseoku podno Jastrepca, i […]

Donovan : Početak

Nije mogao da veruje šta se upravo desilo. To nije bilo moguće ni u najluđim maštanjima, ni u snovima po uticajem psihoaktivnih supstanci… Ma, nije bilo realno. On i Doktor. U isto vreme, na istom mestu, sa istim ciljem… Na istom zadatku. Sarađuju zbog zajedničkog interesa. Čudo! Apsolutno irealna situacija. Ali život piše romane… Čuda […]

Znam!

Mislim da mogu… Znam da mogu! Mada nisam probao. Nema veze… Znam da ću moći. Imam snage. Imam. Stojim i gledam i ne osećam ništa osim želje da počne. Vreme je idealno za ovakav početak. Početak koji kasni ali je došao na vreme. Da, i meni je nejasno ali je tako. Zaista jeste tako… Jer, […]

Beogradska hronika…

Beogradska hronika. Kultna emisija mog detinjstva. Ne zbog toga što sam voleo tu emisiju nego zbog toga što mi je pokazala nešto o meni. A to sam shvatio mnogo, mnogo kasnije. U to vreme su postojala samo dva televizijska programa. Prvi i drugi. U to vreme je postojala država koja se zvala Jugoslavija. Verujem da […]

Opet…

Kiša je opet… Juče sam bio skroz mokar i gazio sam vodu do kolena. Ništa na meni nije bilo suvo. Danas samo gledam kišu kroz prozor… Podseća me ova kiša na neke davne trenutke. Grmelo je i nije bilo lepo tada. Sve to je odnelo juče… Sada je kiša samo kiša. A sutra? Sutra će […]

Чудак

Бежим од људи и ћутим. Сви хоће нешто да питају, да причају, да говоре о којечему… Сви они хоће да причају о некоме и треба им публика. А ја нисам та публика. Нисам. Није разговор ако једно ћути. А ја најчешће ћутим. Проговорим тек ако заиста морам. А ни тада баш немам жељу да говорим. […]