Slutnja o ljubavi 3

Ne znam šta mi je trebalo ovo…

Rekoh, ajde da se malo vidim sa čovekom, nismo se dugo ispričali. Bio je on ovakav i ranije… Kad je pozitivan onda je nepodnošljiv optimista, a kad je negativan onda ne daj Bože! A sad je pozitivan, što je super. Al’ šta sad da radim? Uvukao me u ovaj film sa ljubavnim pismom i ja kao sumanut hoću da saznam šta piše tamo.

Ma mora da je neka glupost. Ili neko utuženje ili opomena ili tako nešto… Ma kakvo ljubavno pismo? Pa ko još šalje ljubavna pisma? Pa još u beloj koverti.

A jeste rukom pisano. Vidim da je adresirano tako. A ove firme i institucije ne pišu rukom. To se sve štampa sada.

E, neda mi mira…

I ova njegova priča o slutnji, pa o aromi, pa o svemu tome… Zna on da priča, znam ja to. Ali kad već znam, kako sam dopustio da me ubaci u taj kovitlac? Čovek je neizlečivi romantik a ja sam sad njegova žrtva. ‘Oću da crknem da saznam ko je pisao. I šta piše tamo.

Evo… Izvadio je pismo iz koverte i sad ga njuška, stavlja ga na obraz i baljezga o nežnosti. Pa ne mogu da ga slušam više! Ni da ga gledam. A ne mogu sad da odem. Moram da saznam šta piše. Znam, znam, mislite otmi mu pismo pa beži i čitaj.

E…

Ne smem. Jači je. A kad me stigne onda sam gotov. Sačekaću ja. To je najpametnije. Pokazaće mi on to, to nije problem. Problem je da ga slušam dok priča i problem je što mu dozvoljavam da me uvlači u njegov svet.

Tamo samo ljubav postoji. Ne zanima ga ništa drugo. Pa ne može tako bre! Kako tako da živiš? Samo ljubav i drugo ćao?

Ponekad se uhvatim kako razmišljam što se sa njim družim uopšte. Pa sam shvatio da mi treba da vidim koliko je on lud da bih potvrdio da sam ja prilično normalan. Ali me ponekad zbuni činjenica da on u tom svom ludilu jeste čovek na kojeg uvek mogu da se oslonim. Zaista da računam na njega.

Kako je to moguće? On lud, ja normalan, pa opet je on onaj koji je jači? Kad kaže tako i bude. Nije bitno kroz šta mora da prođe. Bude kako je rekao.

E zbog toga ga i slušam sad kako lupetara o ljubavi i slovima. Slušam ga jer ima nešto u njemu što ne umem da objasnim, nešto toliko pozitivno i jako da mi ne dozvoljava da odem sada.

Kud sam došao danas ovde… Kuku bre!

– ‘Oćeš da otvaraš taj papir i da čitaš ili šta?

– Čekaj malo. Vidiš da upijam.

– Ama šta upijaš čoveče? Otvori i čitaj! Nemam ja vremena za bacanje…

– Vreme ne postoji momče. To je samo konstrukt koji….

-E! STANI! Čekaću dok ne upiješ ali samo nemoj da filozofiraš, molim te. Ajde. Upijaj.

I eto… Čekam i dalje da čujem da li se ta slutnja o ljubavi krije na tom papiru.

2 thoughts on “Slutnja o ljubavi 3

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.