– Možemo da sednemo ovde napolju. Šta kažeš?

– Ma možemo gde god hoćeš samo mi reci zašto mene maltretiraš sa tim tvojim pismom. Mnogo sam se namučio do sad sa tim. Te oću da čitam, te neću, te me zanima šta piše, te me ne zanima… Muka je to…

– Hahaha… Zam, znam… Ali trebaš mi. Zaista mi trebaš. Jer ako je ovo pismo ono koje daje odgovore na sva ona neodgovorena pitanja, onda mi baš trebaš. Ne mogu sam kroz to da prođem.

-Dobro, dobro… Tu sam ti. Šta ćemo onda?

-Evo…

Udahnuo je vazduh duboko i otvorio papir sa slovima. Više nije bio ovde. Ušao je u te rečenice, te redove, te porede… Sav je bio tamo.

Ja sam ga samo posmatrao. Nisam pokušavao da provrim u pismo. Nisam želeo to. Samo sam gledao u njega i video sve. Znao sam sada ko mu je pisao. To je bilo jasno. Mogao sam da pretpostavim i šta je pisalo tamo. Nisam bio siguran u sve ali u utisak koji je pismo ostavljalo na njega sam bio siguran. Osećalo se to oko nas. Osećala se ta energija, ta osećanja su bila življa on samog života. Moj puls je bio ubrzan zbog toga što sam pratio pokrete njegovog oka koje plovi po tim rečima. Graške znoja koje su izbijale na njegovom čelu su bile jasan znak njegovog stanja.

To pismo je dugo čekao. Ali sačekao ga je. I vidim sada da je bio u pravu onda kada sam ja mislio da je lud a bilo mi je teško da mu kažem to. Vidim sada da je to njegovo srce zaista znalo sve a ja sam se samo nadao da neće pući od previše želje koja je bila, po meni, samo pusti san.

Vidim sada da mu ja i nisam bio baš pravi prijatelj a on meni jeste. Verovao mi je i onda kada ja njemu nisam. Verovao je u mene i onda kada ja nisam verovao ni u sebe ni u njega.

Naslutio je on da u meni ima nečega što može da bude dobro iako sam ja sve uradio da pokažem suprotno. To vidim sada.

Naslutio je on da će od mene biti čovek. Onaj pravi.

Naslutio je i bio je u pravu.

Naslutio je on sve…

Samo jedno nije naslutio. Nije naslutio da je u ovom pismu ljubav.

To je znao.

Ostaviću ga malo samog sada. Neka ga, vidim da mu komarci ne smetaju ali mene pojedoše.

Zvaće on mene, znam…