Donovan : Malo o mami…

Mama, besna na svoje roditelje, jer su je naterali da upiše prava, koje je njen mnogo uvažavani otac, čuveni beogradski advokat, sa počastima završio još onda, je bila, naravno, rođena beograđanka. Jeste imala neke veze sa selom jer je njena majka, mnogo poštovana žena mnogo uvažavanog beogradskog advokata, rođena u nekom zaseoku podno Jastrepca, i to je nju izluđivalo. Često je u sebi siktala od besa kad joj nešto nije po volji, naročito ako je to uzrokovala majka, rečima kao što su: pa kako i može drugo nešto od ove seljančure da se očekuje…?

Tužno…

Devojka puna nekakvog besa, puna pritajene mržnje, puna gorčine. To je bila Donovanova mama.

A to je bila još dok je bila devojka. Posle se malo promenila.

Na gore.

Skoro sve je radila iz inata, retko šta zato što to iskreno želi. U stvari, izgleda da je iskreno želela jedino da radi stvari nekom iz inata.

Mislim…, da bude jasno, ja tu ženu nisam nešto ni poznavao, samo izvlačim zaključke iz podataka koje imam, ali ako su podaci koji su mi dopali šaka tačni, onda sledi baš surova istina.

Mrzela je prava i sve u vezi prava. Zato nikada nije ni htela da se zabavlja sa momkom koji ima veze sa tim. Birala je momke po kritetijumu samo njoj logičnom. Što manje prija njenim roditeljima, to je njoj poželjniji. Neki nisu sastavili 6 časova zabavljanja sa njom, ali su svi bili u njenoj kući na ručku. Svakog je htela da pokaže svojima. Naravno, samo da bi videla njihovu reakciju na njen izbor.

Majka joj jeste bila sa sela, ali daleko od toga da je bila glupa. Pa uspela je da veže za sebe najočitijeg beogradskog šarmera onog vremena, i još uvek je vezan tamo gde ga je ona zavezala. Majka je vrlo brzo uvidela šta ćerka radi, i spremila taktiku protiv takvog napada. Svaki joj se dopadao, za svakog ćerkinog momka je imala neku lepu reč. To je Donovanovu majku dovodilo do ludila. Čak toliko da je jedno godinu dana odustala od momaka i izlazaka.

Međutim…

Jednog običnog dana, kada se bezvoljno vraćala kući sa nekih dosadnih predavanja, po kiši koja je pretila da se pretvori u oluju, jedan pogrbljeni, suvonjavi, bledunjavi momak joj je ponudio svoj kišobran. Ne, nije on hteo da je odprati do gde-god-ona-želi, on joj je samo ponudio svoj kišobran.

I nije tražio ništa za uzvrat.

Mnogo godina kasnije se saznalo da je on samo želeo da se oslobodi tog kišobrana jer ga je uzeo potpuno zaboravljajući da je to bila relikvija u njegovoj porodici, i shvativši da je učinio nešto neoprostivo po standardima njegovih predaka, panika ga je naterala da se oslobodi dokaza svog zločina. Bio je slabić. Bez stava i mišljenja. I bez namere da džentlmenskim gestom osvoji naklonost dotične dame.

Ove okolnosti i sitna kišica na beogradski ulicama su označili da se Donovanov usud sigurno formira u realnom vremenu i prostoru punom energije protivrečnosti. Ljubavi i mržnje, zla i dobrote, suza i smeha…

Da, da…

Svega je bilo pod ovim parčetom neba u koje je Donovan često upirao svoj upitni pogled…

2 thoughts on “Donovan : Malo o mami…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.