Donovan: … pre tvista

Imao je „ortake“ i to mu je bila baza. To je ono za šta je smatrao da može da mu bude oslonac uvek, u bilo kojoj situaciji.

Nije ih bilo previše, tih ortaka… Ostali su bili „klošari“. Nije bitan njihov realni status, položaj ili kvalitet. Ako nisu „ortaci“ onda su „klošari“. To je, jednostavno, tako.

Bilo je tu i nekih „riba“, ali verujem da vam je jasno kakav je njegov odnos bio prema njima zbog samog idioma kojim se koristio, i kakvu su ulogu imale u njegovim danima. Njima nije verovao. Kapirao je da su sve žene iste i da će svaka da ga „uradi“ kad i ako joj se pruži prilika. Tih „radova“ je bilo raznih, to je dobro znao, jer je mogao da vidi čitavu paletu istih u svojoj familiji. „Keva“ je „odradila“ ćaleta, baba i dalje „odrađuje“ dedu, a ono dvoje što su „riknuli“, i tu je sigurno nešto bilo…

Njegov svet je bio prilično uzan, ali njemu je takav odgovarao. NIje bilo ni potrebe da se širi kad već i ovako dobro ide. Imao je gde da „kunta“, doduše nije bio baš najsrećniji što je ostao sa kevom, ali tako je kako je, za kintu se uvek snalazio sam jer je shvatio da od matoraca nema šta da očekuje i to je bilo to. Za ostalo se dogovarao sa ortacima, sa ekipom.

Od onda kada je keva izbacila ćaleta sa gajbe, retko ga je viđao. Ovaj je stalno bio po nekim banjama, po lekarima, ko zna gde… Imao je neku iznajmljenu kućicu , negde podno Avale, u nekom selu, ali ko će tamo da ide… Ima tri dana jahanja do tamo. A i pitanje je dal’ je ćale uopšte tamo. Nije ni telefon tamo imao. Mada, realno, nije ni voleo da provodi previše vremena sa njim. Mislim, jeste gotivio ćaleta, bilo mu ga je žao, i prijalo mu je da bude pored njega, ali posle nekog vremena ćale je uvek počinjao sa smaranjem o familiji. uvek je pričao neke pretpotopske priče o tome šta je bilo, ko je šta radio, kako se šta desilo…

A Donovana stvarno nisu zanimale ruske bajke. Bilo je u tim pričama nečeg što on nije mogao da skapira i, samim tim, to je postajalo čisto smaranje. Često je govorio u sebi:“gotivim ja tebe ćale, al’ stvarno ti ja nisam kriv što si oženio onaj ledeni breg od žene“…

U principu, sve je u njegovom životu išlo otprilike kako se i moglo pretpostaviti, obzirom na situaciju u kojoj se nalazio. Standardna priča o momku iz kraja u kojem ima svega i svačega.

Međutim…

Ja ne bih ni pisao ovo da je to ipak samo obična priča. Ova priča ima ozbiljan tvist. Ozbiljan zaokret. Toliko ozbiljan da sam sebe naterao da provodim i dane i noći, prvo slušajući priče iz druge ruke,a potom slušajući i svedočeći priči iz prve ruke – od samog Donovana.

Prava priča, i sam razlog ovog mog pisanja, počinje u trenutku kada su je njegove oči ugledale. Nije znao zašto mu se dah tada na tren prekinuo, to će shvatiti kasnije, ali je znao da je ona baš to što mu treba.

E, sad…Videćete i sami da on nije bio neki genije, jer razlog zbog kojeg je mislio da treba da krene u realizaciju svoje ideje nije bio onaj pravi razlog. Nije on mogao ni biti svestan tada pravog razloga, ali to što ga je nateralo da iskorači je bilo sasvim dovoljno za taj trenutak.

Taj iskorak je vredan toga da ova priča bude ispričana.

Mada, moraću još neke stvari da vam ispričam pre nego što dođem do tog sudbonosnog trenutka…

4 Odgovora na “Donovan: … pre tvista”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.