Donovan: put ka žabokrečini

„Dobrice, srce  babino, dođi da ti dam slatko od šljiva“, to je bila rečenica koje se sećao kao prelomne tačke u svom životu. One tačke od koje stvari kreću nizbrdo.

Ta rečenica ga je zabolela. I duhovno i fizički.

Tada je prisustvovao svađi između svoje majke i njene majke, i po prvi put nikoga nije bilo tu da ga slaže da one samo igraju igru sa imenom „zov sa planine“. Mnogo teških, ružnih, nerazumljivih reči je čuo tada, mnogo besa je video u očima dve žene, i mnogo bola je osetio kada ga je majka snažno povukla za nejaku ručicu, pokušavajući da ga istera iz dnevne sobe. Kao kroz maglu se sećao tog dana, ali osećaj koji je ostao nije bio prijatan. Bio je to dan kada je bol otškrinuo vrata i zakoračio stidljivo u njegov život…

U danima, mesecima i godinama koje su sledile, sklopio je sliku koja mu je rekla hiljade reči. Ugledao je istine svakog od njih i razumno je prihvatio njihove realnosti. Takvi su – kakvi su, njegovi su i bolje mu je da zna istinu. Tu istinu nije teško prihvatio jer je postojao manjak emocija u njegovom najbližem okruženju. Rekoh već, u toj familiji nije bilo ljubavi. Nije je bilo za druge članove familije, za osobe, ali za neke druge stvari jeste. Za pare, za slavu, za hranu, za kinđurenje… Svako od njih je imao ljubav za nešto, ali za ljude oko sebe – ne. Nema veze što je to najbliža porodica. Ti su ljudi, nekako, naopako bili nasađeni. I Donovan je to jasno video. Uvideo je to u trenutku kada mu je najviše trebalo da vidi. Kad je bio na raskrsnici.

Realno, nije to bila baš raskrsnica,nego više izbor između dve opcije. Ili će da zagnjuri u ozbiljan mulj iz kog teško da ima izlaza, ili će da pluta po žabokrečini iz koje možda nekad i pobegne. Tada je to bilo na meniju, da se tako izrazim.

Doneo je odluku i držao se nje. A ta odluka je bila rezultat njegovog iskustva i shvatanja realnosti tadašnjeg trenutka. Put do odluke je išao kroz praksu. Shvatio je da neke formalnost mora da ispoštuje da bi imao manje drame u životu, a tu mislim na školska pitanja. Kompromis je čudo! On neće dozvoliti da mu roditelji crvene na roditeljskom sastanku a oni ga neće previše pritiskati oko uspeha. Znači, ne talasaj i sve je ok. Brzo i lako je naučio da se snalazi oko školskih obaveza i rezultati su bili zadovoljavajući za sve. Malo je folirao, malo prepisivao, malo je učio i škola je prolazila. Ništa hvale vredno a ipak bez drame.

Momčenje je donelo nova iskušenja. Trebalo je naučiti kako da saznaš ko si. Tuče, svađe, devojčice, moda, sport… Razne teme i razni metodi učenja. Opredelio se za sport, devojčice i tuče.

Pošto je znao da nema na koga da se osloni osim na sebe morao je da nauči da se brani. To je pokušao kroz sport, a praksu je nalazio u ponekoj tuči, a one su najviše izbijale zbog devojčica u tom periodu.

Sve je se lepo povezalo, jel da?

To je trajalo kratko, dok nije došao trenutak da lova igra ulogu u životu.

A kad je došao taj trenutak, trenutak za lovu, tada je stigla i ona raskrsnica.

Šta se tačno dešavalo?

Evo ovako…

Donovan je već neko vreme znao da mora da izgradi sebe kroz ime. To ime mora da zvuči snažno. Dovoljno snažno da odbije svaku potencijalnu pretnju ili opasnost. Shvatio je da batine bole, a i da boli kad ego bude povređen. Da bi sprečio takva iskustva morao je da ne dobija batine i da njegov ego ne bude u opasnosti da bude ranjen. To je postizao kroz strateško biranje borbi u kojima će učestvovati i pametno biranje dostižnih ciljeva. Ovo zvuči pretrnciozno ali ako vam kažem da je nekad išao svesno na to da dobije batine samo da ne bi ispao lažov ili kukavica, onda možda možete da shvatite strategiju. I uspevalo je. Gazio je svesno taj put koji ga je, međutim, doveo do tačke račvanja.

Imao je potencijal da ode na viši nivo uličnog establišmenta. Imao je znanje, kontakte i ostalo… To je bio onaj mulj.

On je izabrao da ostane svoj, neutralan kao nesvrstani, i svesno rizikovao ozbiljne probleme u budućnosti. Znači žabokrečina.

Fora je bila sledeća: imaš svoj kraj, nekih par ulica, gde se osećaš kao u svom toaletu. Znači to je mesto na kojem možeš da budeš potpuno opušten, sasvim svoj i bezbrižan. I tu te niko ne dira, tu si kralj i to je tvoje kraljevstvo. Ako neko hoće da se čačka, taj mora da zna sa kim će imati posla. Što ti je ime jače, to je manje šanse da će neko hteti da rizikuje batine.Ako avanzuješ u toj sferi punoj mulja onda ti se teritorija širi i imaš ipod sebe ljude koji ti odrađuju poslove. Ako ne avanzuješ onda može da se desi da ti oderađuješ poslove za druge. A ako si dovoljno jak a nećeš da avanzuješ onda te možda i ostave na miru. To je Donovanu bio cilj. Da ga ostave na miru. U njegovom kraju. Nije hteo da ode na put bez povratka i nije hteo da bude čovek bez nade. Ovo poslednje sam ja dodao jer on toga nije bio svestan tada, ali je ipak tako postupio, kao čovek koji hoće da ima pravo na nadu.

Njegova ulična karijera je dostigla zvanje lokalne njuške. To je bio taj gornji limit do kojeg je stigao i gde je hteo da ostane. Nije ogrezao u kriminal, a nije bio ni imun na neke muljačine, ako se isplate. Ali te muljačine nisu mogle da rezultuju robijanjem, tako da su bile relativno bezbedne. Mogle su da sleduju batine, neka prekršajna prijava ili samo bruka i sramota po komšiluku. Ništa preterano strašno. I to je bilo sasvim prihatljivo za njega tada jer ekipa sa kojom je bio je bila samo za takve stvari. Zezanje, šeme i bleja,plus neka kinta da se napravi svaki dan, i što više stvari da se dobije na ler…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.