Donovan: brzi prekid

Bila je u kraju jedna građevina stambenog tipa. Mislim, nije to bila ni zgrada ni kuća, koliko se ja razumem u građevinu. To je bilo veliko dvorište okruženo dvospratnim stambenim objektima koji su bili spojeni tako da su odavali utisak ogromne kuće koja je šuplja u sredini. Tako je to izgledalo. Te kućice, ti objekti su se prostrli na četiri ulice i iz svake si mogao da uđeš u dvorište na bar dva kolsko-pešačka ulaza. A svaka kućica je imala svoj ulaz sa ulice i ulaz iz dvorišta. Ono što su retki znali je to da su te kućice imale prolaze do susednih tako da si ti mogao da uđeš u jednu od tih zgradica i malo po malo, kroz hodnike, stigneš do bočnog ulaza u zgradicu na suprotnoj strani dvorišta. To je bilo moguće. Doduše, neki od tih hodnika su bili zatrpani kojekavim glupostima, neka od tih vrata su bila zamandaljena ali neki koridori su i dalje funkcionisali. Trebalo je samo znati koji su funkcionalni i kad utrčiš tu, niko te ne može naći više. Često je taj objekat bio spas od nekih neprijatnih situacija. Donovan ga je koristio od školskih dana i dobro se snalazio tu. Međutim…

Jednog od sporijih dana, u stvari više predveče, deo ekipe se šunjao po kraju ne bi li našli neku „cavu“ da odrade za kintu. Nije bilo baš uspešno ali nije to ni iznenađenje. Pa ne „radi“ se po kraju, to su i oni znali, ali iz dosade su krenuli okolo… A i kraj je bio takav da nije lako bilo naći nekog ko je zalutao i ne zna za običaje. Ionako im je parola bila „nada umire poslednja“, pa su zato i bili u pokretu. Možda su mogli da nalete na nekog poznatog i da ga odvedu na klopu i piće jer se nisu dugo videli a onda bi taj nesretnik sve to platio i još ušao u kombinaciju za neviđenu zaradu samo bi trebalo da im da početni kapital a oni će sve to da odrade i vrate mu duplo za dva, tri dana. Njegovo je samo da sačeka da ga pozovu. Mada…kombinacija je malo riskantna ali zato mu i daju duplu kintu a njima šta ostane. Momci pošteni do bola…

Ništa od toga nije bilo, nisu imali sreće to veče. Ali bilo je nešto drugo. I zaista je izgledalo da nemaju sreće.

Škripa točkova, galama, pucnjevi, polomljeno staklo…

Videli su likove sa maskama kako uleću u kola i pale asfalt. I videli su čoveka koji pokušava da ustane iako je ranjen u nogu. Znali su ko je. I počeli su da beže… Krenuli su da beže u istom pravcu, ali posle drugog ćoška videli su rotaciju i čuli poznati, nemili zvuk sirene. Bilo je vreme za pun gas i rasturanje. Policija je krenula za njima. Donovan je znao gde će. Pravo u „kućicu“, tamo je najsigurniji. Trčao je koliko ga noge nose, video je kako jedan iz ekipe zaleže po kola, video je kako se drugi okreće i beži u suprotnom pravcu i video je da policija juri samo za njim.

Pretekli su ga i jedan policajac je izleteo iz auta. Donovan ga je na foru prešao klasičnim rolingom i nastavio da trči ka svom odredištu. Policajac je krenuo za njim ali nije bilo šanse da ga uhvati. Patrolna kola su nastavila da jure za Donovanom i ponovo ga prestigla. Na njegovo iznenađenje iz kola je izleteo još jedan policajac a vozač je i dalje bio za volanom. „Otkud trojica?“, pitao se Donovan dok se u trku popeo na policijski auto, koji mu je preprečio put, i preskočio ga nastavivši da juri ka sigurnom. Ona dvojica tabanaša su dobrano zaostajala ali ovaj u kolima je bio baš dosadan. I dalje je jurio za njim.

Donovan je odlučio da uleti u ono dvorište na jedan od kolskih ulaza, to je bilo najsigurnije jer je video da je kapija otvorena. Uletevši, čuo je škripu kočnica i psovke i galamu koji su dolazili iza njega. Iako pod naletom adrenalina, uspeo je i da se nasmeje, jer je bio siguran da je uspeo da pobegne. Utrčao je u neku od zgradica kroz jedan od dvorišnih ulaza i krenuo da jurca kroz hodnike tražeći najbolji izlaz iz situacije. Morao je da bude brz, jer ko zna koliko će ovi pozvati svojih, pa ako ga opkole onda je ugasio. Zastao je za sekud da oslušne. I zapitao se zašto su njih jurili? Pa nisu ništa uradili. Da, ali su bežali. A ti sad objasni zašto si bežao…, u stanici. Bolje da skroz zapali odavde i da ne razmišlja mnogo.

Došao je do jednog od izlaza na ulicu i kroz mutno staklo na ulaznim vratima koje je stajalo u visini njegove glave video je uniformu. Rikverc! Ajmo na drugi izlaz. Prošunjao se kroz hodnike i došao do nekog trećeg izlaza i nije video nikoga napolju. Nije čuo ništa. „Znači može ovde!“

Iskoračio je iz ulaza brzo i poslednje što je video, u toj brzini, je bilo modro nebo bez sunca koje je već zašlo.

A polsednje što je osetio je bio brzi prekid svih telesnih funkcija.

2 thoughts on “Donovan: brzi prekid

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.