Donovan: dogovor

Nije Moma znao gde je levo a kamoli gde je Italija i Dragoljub je toga bio svestan. Rešio je da ga pusti da udari glavom malo, da dođe k sebi koliko može pa će onda uslediti predlog dugoročnog rešenja.

Bandoglavi pevčić je imao već 16 godina i mislio je da može sve. Ali bilo je još lekcija koje je valjalo naučiti a Moma će ih učiti na staromodan način. Težim putem.

Krenuo je on za Italiju već isto veče. Stopom. Auto-stopom, da budem precizniji. Stali mu neki momci, očigledno malo namazaniji od njega i uzeli mu ono malo para što je imao jer su mu rekli da mu te pare u Italiji ionako neće trebati jer ne važe tamo. Ali za te pare će ga dovesti skroz blizu obale, tamo gde je najkraće rastojanje vodenim putem između Jugoslavije i Italije a tamo nema ni straže, tako da može brzo i lako da preliva preko. Nije Moma bio baš neki plivač ali je umeo da pliva, a sigurno neće ovima da prizna da ga je malo i strah od tog preplivavanja. Pristade on na uslove i priča je krenula o budućnosti i slavi u belom svetu. Zavrteše oni mozak našem Momi toliko da on nije ni primetio kako je tako dalek put tako brzo prošao. Kao dlanom o dlan, oni su već bili na obali. Mrak, nigde nikog, samo neko svetlo tamo na drugoj obali…

Rekoše oni njemu da sad samo pravo pliva i u Italiji će biti pre nego što se nadao. Pozdraviše se, on im se zahvalio što će mu poslati u prihvatni centar u Trstu ovu odeću koju je skinuo jer lakše mu je da pliva samo u gaćama, i Moma se zagnjuri u tamne dubine.

Negde kod Golupca je naleteo na čamac sa alasima koji ga izvukoše iz vode, jer se umalo nije udavio, i prebaciše na neki brod što je išao uzvodno. Nesretni Moma i dalje nije verovao kad su mu na brodu, uz gromoglasni smeh do suza, govorili da su ga oni momci opasno preveslali, ali kad je ugledao Kalemegdan sve je bilo mnogo jasnije. Skočio je preko palube i pravac Dorćol. Ova epizoda ga je naterala da ode pravo kod Dragoljuba sav pokunjen i spuštenog nosa…

Dragoljub se silno smejao dok je slušao usplahirenog i iznerviranog momka. Objasnio mu je da je dobro i prošao, jer je mogao i u Rumuniji da završi. Verovatno su ga one mutivode ostavile negde posle Grocke pa sad prepričavaju  po selu kako su gradsku budalu pošteno izvozali.

„E moj dečko… Dobro. Sad ću ti ja reći kako ćemo. Jesi li spreman da poslušaš savet onog koji ti želi dobro?“

„Jesam Dragoljube, jesam… Spašavaj me od mene samog čoveče. Ja ću sebi doći glave ovako. Ajde pričaj šta da radim dalje… Rekao si da imaš rešenje. Prihvatam ga!“

„E, odlično! Onda ćemo ovako…“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.