Na oblaku

Predugo sam hodao na oblaku sećanja držeći se za obrise onog što bi možda bilo…

I, pomoću jedne fotografije i par reči iznad nje, sleteo sam u prašinu, na tvrdu i čvrstu, ispucalu zemlju, ožednelu od mojih jalovih snova.

Ležim, licem okupanim u toj prašini i ne ustaje mi se. Sve me boli od tog treska, svaka kost, svaki mišić… Ma svaki organ i svaka misao…

A srce…?

Srce je ostalo na oblaku, sa njom.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.