Vetar

Zaleće se vetar... Otkida latice sa precvalih ruža i nosi ih negde, ko zna zašto... Opijam se zvucima koje stvara jureći kroz granje i, taj vetar, koji se o zidove ovog grada odbija pravo ka meni, izvlači iz meandara mojih nemira nit koja me povezuje... Mene samnom. Razvlači je, uteže je, štimuje me finim štimungom …

Kifle mog detinjstva

Jutro, još su zamagljena stakla na izlogu pekare u kojoj sam odavno bio... Svetlost se iznutra probija ka ulici skoro praznoj od ljudi i vidim kako jedna baka, u beloj kecelji, lagano slaže sveži hleb na police. Prilazim ka vratima namamljen mirisima školskih dana i svežeg, tek ispečenog, peciva. Zastajem, neodlučno podižući ruku ka vratima …

Možda…

Nešto te danas volim više nego juče... Možda jer se, nekako neobično, nekako nestvarno, oblačiš u tkanine moje duše i postaješ deo mene koji ja još nisam postao a težim tome... Ko zna, možda ti pre postaneš ja nego ja sam. Možda... Možda jednog dana, u zoru, shvatiš sve ovo što osećam i kažeš :"Pa …

Ukras za nos

Eto. Imam cvikere. One za oči. Mislimmmmmmm, one za vid. Što se kaže, da progledam više i ja jednom. I sad ne znam šta da mislim o tome. Dal' da ih nosim u džepu il' na nosu? Nije da nisam mogao da preživim bez njih, a opet, vidi se da prave razliku. Na bolje, naravno. …

Dani i noći

Ti živiš na mom jastuku. Svaki put, kada stavim glavu na taj jastuk, ja ugledam tebe. Ugledam te dušom. Pogledam te srcem. Zagrlim te željom. I ljubim te dugo...dok imam sna. A onda, onda te stavim u oko, kad zora grane. Ovo levo, da si bliža srcu... I često zatvaram kapke da te ne vide …

Končić

Nisu znali... Odvojilo se to jedno od drugoga i otkotrljalo kojekude. Neko dole, ka šumi, neko tamo ka onoj vodi..., ma svako gde je bilo suđeno. I tako... Prolazilo vreme, menjale se slike, spuštale se zavese noćne i one što dane nose. Oni su ostavili ono svoje drugo negde u špajzu sećanja. Tu je negde …