Kifle mog detinjstva

Jutro, još su zamagljena stakla na izlogu pekare u kojoj sam odavno bio… Svetlost se iznutra probija ka ulici skoro praznoj od ljudi i vidim kako jedna baka, u beloj kecelji, lagano slaže sveži hleb na police. Prilazim ka vratima namamljen mirisima školskih dana i svežeg, tek ispečenog, peciva. Zastajem, neodlučno podižući ruku ka vratima i gledam kroz staklo zamućeno toplotom koja greje pomalo ukočena jutarnja lica namernika što idu svojim stazama. Gledam i sećam se…

Sećam se gomila opalog lišća kestena po kojima sam skakao dok ih sve nisam rasturio svuda po ulici…

Sećam se prelepih snegova koji su škripali pod mojim koracima i belinom bojili jutra u kojima su izgovori za ne urađeni domaći zadatak uvek bili naivno nedorečeni…

Sećam se da sam nekada bio dete koje je poznavalo radost prvog zalogaja tek ispečene kifle…

„Dobro jutro, imate li kifle mog detinjstva?“

4 thoughts on “Kifle mog detinjstva

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.