Vetar

Zaleće se vetar…

Otkida latice sa precvalih ruža i nosi ih negde, ko zna zašto… Opijam se zvucima koje stvara jureći kroz granje i, taj vetar, koji se o zidove ovog grada odbija pravo ka meni, izvlači iz meandara mojih nemira nit koja me povezuje…

Mene samnom.

Razvlači je, uteže je, štimuje me finim štimungom do tačke gde pucanju prethodi harmonijski apsolut.

I tu stane.

Tik ispred ludila.

Na vratima pespuća…

Pokaže raskoš opusa mogućeg.

Ponudi spas u zvucima čistih nota moje suštine.

I svira kroz ovu dušu što uči da čuje…

Zaleće se vetar i ne misli da staje…

Ako.

2 Odgovora na “Vetar”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.